A Traveler's Guide to the Planets: Mars

A Traveler's Guide to the Planets je mini serija National Geographica o kojoj sam već jednom uopšteno pisao na ovom blogu, ali sam sada, gotovo dve godine od prvobitnog izdanja ponovo naišao na epizodu o Marsu, pa sam pomislio da bi u svetlu skorašnjih novijih otkrića koja su podigla zainteresovanost za crvenu planetu, kao i nove misije- planiranog sletanja Curiosity-a, mogao da napišem odvojenu recenziju ove epizode.
Slično i ostatku serijala, epizodu mogu da ocenim pozitivno, kao oslonjenu na prave naučne činjenice, bez neosnovanih spekulacija, iako su neki zaključci poprilično optimistični. Ipak, ne možemo ni to posmatrati kao negativnu stranu, zar ne? U istraživanju svemira, optimizam je jedno od neophodnih oruđa!
Koncept serije je takav da prikaže teškoće i mogućnosti puta na Mars, uz sve opasnosti i potencijalne benefite od takve misije. Za početak, serija odgovara na značajno pitanje- zašto bismo slali ljude na Mars? Sem nekih nenaučnih razloga, vezanih za urođenu nam radoznalost i želju za istraživanjem, postavlja se pitanje šta je to što čovek može, a robot ne. Obrazloženje se fokusira na dve tačke, kao prvo, mogućnost improvizacije na licu mestra koju naši roboti još uvek ne poseduju, a druga- zanimljiv podatak da ono što su roveri uradili do sada astronauti bi obavili za samo nedelju dana. Dakle, osnovni praktični razlozi ovakvog proširenja istraživanja su poboljšanje naših misija kako kvalitativno, tako i kvantitativno.
Pominje se i zanimljivo pitanje "povratka kući", odnosno, otvara se dilema o tome da li je moguće da je život zapravo nastao na Marsu, a potom je prenesen na Zemlju? Ili je proces bio drugačiji?

Svakako, ono što je svakako pozitivno je što je serija na dovoljnom nivou opštosti, ali i jednostavnosti, da svakoga može u tih sat vremena ili manje detaljno uputiti u osnove naših saznanja i dosadašnjih izučavanja crvene planete.
Posebno su interesantni delovi emisije o otkrivenom ledu i organskim jedinjenjima, kao i o istoriji postojanja vode, koja je izvesna i veoma zapanjujuća. Tu je i veoma značajna priča o ciklusu promene nagiba Marsove ose koja može imati neverovatne posledice na klimu planete.
Ono što je samo nagovešteno u emisiji jeste geološka aktivnost planete. Ogromni vulkani, veći od svih otkrivenih u Sunčevom sistemu su dokaz geološki bogate prošlosti, dok savremena posmatranja i haotično i oslabljeno magnetno polje pričaju potpuno drugačiju priču. Sama detekcija metana nije dovoljna da se uprkos svemu donese zaključak da je Mars možda geološki ili čak i biološki aktivan, bar ne u potpunosti, ali svakako ovo otkriće navodi nas na ovakav zaključak i postavlja pitanje prirode te smanjene aktivnosti.
Najzad, iz užeg ugla ksenoloških istraživanja, ova emisija je zaista dobar deo video-literature koji prikazuje jedan zaista drugačiji, nama stran svet, sa svim njegovim različitim osobinama i misterijama, kao i dosadašnjim otkrićima koja opet postavljaju više pitanja nego što daju odgovora. Ono što ova emisija najbolje čini jeste da nas navodi na razmišljanje, budi u nama onu istraživačku iskru, kao i večitu iskru radoznalosti koju čovečanstvo i dalje poseduje. Kroz priču o Marsovoj istoriji i njegovoj geološkoj i potencijalno, biološkoj prošlosti, saznajemo o neobičnim, drugačijim svetovima i njihovom potencijalu za život.
Ova emisija takođe pominje bitan koncept poligeneze života- ukoliko na Marsu pronađemo trag života, čak i izumrlog, ali potpuno drugačijeg, drugačije strukture, sa drugačijim ili čak nepostojećim DNK, to će biti znak da život u svemiru zaista nastaje gde god ima uslova.
Ono što ova emsija pokazuje u jednom širem planu jeste da je još jedna planeta našeg sistema nekada bila veoma bogata vodom. Uz saznanja o Veneri dolazimo do neverovatnog zaključka- tri od četiri kamenite planete u našem sistemu su imale, ili i dalje imaju vodu na svojoj površini. Šta nam to govori? Da voda, tečna voda, nije tolika retkost koliko smo smatrali, a obilje vode u ovom neverovatnom, ogromnom univerzumu, uz milione i milione zvezda samo nam daje dalji nagoveštaj i potstiče naša dalja razmišljanja o svim svetovima koji se kriju negde među zvezdama našeg neba.

Curiosity? Alien Invasion

Od kada sam prvi put pogledao neverovatnu seriju Through the Wormhole with Morgan Freeman, bio sam poprilično siguran da će Discovery sebi dozvoliti samo manje omaške, ali ne i velika razočarenja. Kako su sezone odmicale, a i druga je postala nešto odavno odgledano više puta, video sam da sam u pravu. Tada sam primetio reklame za novu emisiju "Curiosity?" i pitao sam se da li će ostati verni svojim standardima. Odgledavši "Parallel Universes", bio sam siguran da će ovo biti još jedna neverovatna emisija sa snažnim argumentima suprotstavljenih teorija, koja će nam pretstaviti najnovija otkrića o svetu.
Kada sam odgledao epizodu pod nazivom "Alien Invasion", shvatio sam da sam se prevario.
Ova epizoda je jedno veliko razočarenje. I mada možemo videti neka velika imena astronomskih i ksenoloških krugova, poput Seta Šostaka ili dr Mičio Kakua, i mada možemo naći neke svetle tačke, ostao sam poprilično zapanjen uticajem Holivudskih filmova iz devedesetih godina prošlog veka (ili početka ovog) i količine nasumično odabranih informacija.
Epizoda počinje pretstavljanjem uslova za postojanje vanzemaljskog života (odličan citat Mičia:"Mislite da smo sami? Pa, to je vrhunac drskosti!"), a potom i pominje misiju Kepler i njene metode i, donekle nepotpuno, njene rezultate.
Ali, tada tek počinje. Filmska invazija s velikim matičnim brodom, izazivanje prirodnih katastrofa, prestanak komunikacija i silazak velikih robota na Zemlju koji kulminira mutiranim virusima gripa i ebole koji uništavaju čovečanstvo koje pruža gerilski otpor.

Zaista ne bih znao odakle da počnem.
Svakako, kao neko orijentaciono mesto svoje argumentacije, izneću Drejkovu jednačinu. Ona je neki okvirni način procene broja inteligentnih civilizacija, tokom godina je imala više verzija uz osnovne parametre poput stope formacija novih zvezda, postotka zvezda sa planetama, tehnološke naprednosti, ali isto tako, veoma značajno, i sposobnošću civilizacije da preživi tu "civilizacijsku adolescenciju" i ne uništi se u procesu. Adolescencija Zemlje, rekao bih, traje jako dugo. Počevši sa imperijalizmom i kolonizacijom koju su pratili masovni zločini čiji su tragovi i danas bolno jasni među indigenim stanovništvom preko desetina puta kada je naša planeta bila na ivici nuklaernog rata, rekao bih da uspevamo da se provučemo kroz to opasno doba jedva, za dlaku. A, doba još nije gotovo. Svakako, uz nastavak ratovanja, prisilne globalizacije i mnogih drugih procesa, jedno društvo je osuđeno na nezadovoljstvo, sukobe i konflikte. Dakle, osnovni preduslov za opstanak civilizacije dovoljno dugo da razvije (ako je to ikako moguće) tehnologiju za put brže od svetlosti, kako bi došli do udaljenih sistema, jeste da preraste period ratovanja i uništenja. Stoga, obrazloženje invazije poput ljudima sličnog bezumnog čina, verujem da više nije u opciji. Čak i da prihvatimo da smo nekoj naprednoj civilizaciji nezanimljivi, ne bi imala razloga, ali značajnije, ni težnje da nas uništi.
Drugo objašnjenje su resursi. Verujem da apsurd ovde dobija neverovatne razmere. Čak i pod pretpostavkom da ta napredna civilizacija pod bilo koju cenu mora da dođe do određenih resursa, čak i da je naše Sunce najbliža destinacija- svaki solarni sistem je prepun resursa, sirovih materijala u neverovatnim razmerama. Dakle, ne postoji ništa što se nalazi ovde, a da ne postoji na drugim mestima u svemiru (osim života, rekli bi neki, ali to nije potvrđeno, a i ne bih rekao da se računa u resurse, zar ne?), odnosno, svi resursi bili bi im potpuno dostupni i u različitim kutcima njihovog sopstvenog sistema.
Poslednji navedeni razlog jeste mesto potrebno za život, nakon što zvezda te civilizacije eksplodira u supernovu.

Kao prvi argument protiv ove teze, iznosim činjenicu da naša planeta sem temperature i vode ne mora da ima ni jedan drugi preduslov za život nekih drugih bića. Balans elemenata atmosfere može biti potpuno različit i verujem da bi napredna civilizacija poput te koja poseduje tehnologiju dolaska ovde bila u mogućnosti da to zaključi i pronađe pogodniju planetu.
Drugi argument, u slučaju da je naša planeta potpuno pogodna, bio bi jednostavno napominjanje da bi se radilo o migraciji zaista epskih razmera i uništenje planete nije u interesu (gde sa jednom stelarnom naprednom civilizacijom?), čak i da uništenje ljudi jeste.
Treći argument, ipak, pokazuje da nije. Jer, postavimo situaciju ovako- ako je naše Sunce prosečna zvezda- ono sada ima oko 4.7 milijardi godina, što ostavlja još dobrih 4.5 milijardi. Čovek je za 10.000 godina došao od pećine do meseca. Dakle, napredak bi trebao da se udvostruči još bar 450.000 puta, što je verujem, daleko iznad tehnologije uništenja jedne rase (koja je pritom svesna i inteligentna- bez obizira na tehnološki stupanj). Ukoliko se postavi pitanje šta ako je zvezda drugog tipa i kraćeg životnog veka? Odgovor je jednostavan- ili je nepogodna za život, ili će zbrisati svoje civilizacije davno pre nego što se one otisnu u svemir.

Ovo su samo neki od argumenata protiv, i ovo su činjenice koje ovoj epizodi zameram najviše. Pretpostavku da su vanzemaljci slični nama neću posebno komentarisati. Bar je bila pretpostavka, neprikazana kao nepobitna istina, ako ništa drugo. A, pretstava da napredna civilizacija i to 450.000 puta naprednija od nas nema druge ideje da produži svoj opstanak, no da zbriše čitavu planetu i neverovatan broj kultura i godina istorije- to više govori o negativnoj strani Zemaljske kolonijalne prošlosti, nego što je osnovana ili bar približno realna pretpostavka.

Traveler's Guide to the Planets- Emisija/Mini Serija

Traveler's Guide to the Planets je nova serija emisija u izdanju National Geographic kanala. Baveći se objektima Solarnog sistema na krajnje interesantan način, prelazi preko epizoda Merkur i Venera, Mars, Jupiter, Saturn, Uran i Neptun, Pluton i iza. Serija je snimljena 2010. godine, pa uključuje neka od najnovijih i najintrigantnijih teorija, otkrića i pretpostavci, uz kako poznata lica sveta astronomije, tako i uz nove naučnike kojima je ovo prvo pojavljivanje u sličnim ostvarenjima. Kada govorimo o vizualnom delu, animacije i prizori su, ukratko rečeno fantastični, i mogu da kažem da su najbolji koje sam ikada video, posebno kada govorimo o gasovitim džinovima. Ukoliko imate priliku da seriju gledate u HD tehnologiji, učinite tako.



Sada, pustimo vizualni deo celog ostvarenja i pozabavimo se suštinom. Svaka epizoda bavi se jednom, ili u nekim slučajevima više planeta, opisujući proces puta do planete, dosadašnja istraživanja, otkriće i istorijat, a potom prelazi na druge teme, tipa What to See, najčešće uključujući sistem satelita oko planete. Nekoliko planeta, ili češće satelita, imaju i temu Meet the Locals, koja se pokazala izrazito zanimljivom.
Naravno, izučavanja Marsa su nam već najpoznatija, što se toga tiče, ali znatno bolji utisak ostavila je Europa, kao, kako lično verujem, najbolji kandidat u našem sistemu za pronalazak vanzemaljskog života. Nešto sa čim se ranije nisam susretao jeste spekulacija o okeanu u središnjem delu Neptuna koji je potencijalno naseljiv jednostavnim organizmima.
Najveće prednosti ovog neverovatnog serijala, sem savršenog vizualnog utiska, jeste dug spisak novih otkrića i teorija sa kojima se upoznajemo, a potom i baziranje svakog dela emisije i svake spekulacije na čvrstim, naučnim činjenicama koje nas ne mogu ostaviti ravnodeušnim i zasigurno nas moraju naterati da postavimo nova pitanja, da nestrpljivo čekamo nova otkrića o onome što nam je, svemirski govoreći, na samom pragu doma.

Alien Planet- Film

Alien Planet je prva knjiga, i bar koliko sam upućen, jedina koja se na ovakav način bavi pitanjima vanzemaljskog života. Wayne Douglas Barlowe je ovu knjigu prvi put izdao pre dobrih 20 godina, pod nazivom Ekspedicija. Ono što pravi ključnu razliku između ove knjige i tone drugih SFova i spekulativne fikcije jeste njena sjajna naučna osnova i uspeh autora da se odvoji od predrasuda, zajedničkih nama kao ljudskim bićima. Naime, Vejnovi vanzemaljci nemaju gotovo nikakvih dodirnih tačaka sa životom kakav poznajemo i pretstavljaju objektivniji i svakako u velikoj meri bolji način spekulacije.
Film je odlično preneo ono što je knjiga pretstavila, uz odličnu animaciju i komentare svetski priznatih naučnika iz oblasti astronomije, fizike, biologije, astrobiologije i drugih. Verovatno jedina zamerka bi bila što film nije uzeo u obzir sve vrste koje srećemo u knjizi.
Priča Alien Planeta je fiktivna misija na izmišljeni sistem i izmišljenu planetu Darvin 4, koja ima znatno slabiju gravitaciju od Zemlje, ali zato znatno gušću atmosferu. Okeani su nestali sa planete i ostali su retki izvori vode i samo jedno veliko more. Ovaj nepoznat svet istražuje svemirska letilica Von Brown, koja sa sobom nosi tri sonde, od kojih jedna sagoreva pri ulasku u atmosferu, a druge dve preživljavaju. Van Brwon ostaje u orbiti, dajući naređenja svojim superkompjuterom sondama koje istražuju površinu, otkrivajući niz različitih vrsta.
Ono što je zaista fascinantno jeste odsustvo neosnovanih spekulacija, niti preteranog upadanja u fikciju. Sam put do sistema koji bi se nalazio na udaljenosti Darvina mogao bi da se postigne, ako ne sa postojećom tehnologijom, onda sa onom koja će nam uskoro biti dostupna. Ne uključuje nikakav worp pogon, crvotočine ili slične ideje iz SFa. Planeta je realistična, a bića su prilagođena životu na njoj. Ono što je takođe značajno, jeste činjenica da film uspeva da prenese publici neke od osnovnih ideja ksenologije. znanje da život koji se nalazi negde tamo ni u čemu neće biti sličan našem, pa čak i da osnovne granice živog sveta, granice između životinja i biljaka mogu da se promene. Pa, čak i sama čula, snalaženje u prostoru, kretanje ili postojanje ne moraju biti ono na šta smo navikli. I više od toga, neće ni biti. Jer za to nema ni najmanjih osnova. Na kraju krajeva, sa prvim saznanjima o objektima van našeg sistema, sve dotadašnje pretpostavke pale su u vodu i svemir nas je još jednom iznenadio, čineći ne samo stvari koje smo smatrali nemogućim, već i one na koje nikada ne bismo pomislili. Šta li će se tek desiti sa otkrićem života?