Od kada sam prvi put pogledao neverovatnu seriju Through the Wormhole with Morgan Freeman, bio sam poprilično siguran da će Discovery sebi dozvoliti samo manje omaške, ali ne i velika razočarenja. Kako su sezone odmicale, a i druga je postala nešto odavno odgledano više puta, video sam da sam u pravu. Tada sam primetio reklame za novu emisiju "Curiosity?" i pitao sam se da li će ostati verni svojim standardima. Odgledavši "Parallel Universes", bio sam siguran da će ovo biti još jedna neverovatna emisija sa snažnim argumentima suprotstavljenih teorija, koja će nam pretstaviti najnovija otkrića o svetu.
Kada sam odgledao epizodu pod nazivom "Alien Invasion", shvatio sam da sam se prevario.
Ova epizoda je jedno veliko razočarenje. I mada možemo videti neka velika imena astronomskih i ksenoloških krugova, poput Seta Šostaka ili dr Mičio Kakua, i mada možemo naći neke svetle tačke, ostao sam poprilično zapanjen uticajem Holivudskih filmova iz devedesetih godina prošlog veka (ili početka ovog) i količine nasumično odabranih informacija.
Epizoda počinje pretstavljanjem uslova za postojanje vanzemaljskog života (odličan citat Mičia:"Mislite da smo sami? Pa, to je vrhunac drskosti!"), a potom i pominje misiju Kepler i njene metode i, donekle nepotpuno, njene rezultate.
Ali, tada tek počinje. Filmska invazija s velikim matičnim brodom, izazivanje prirodnih katastrofa, prestanak komunikacija i silazak velikih robota na Zemlju koji kulminira mutiranim virusima gripa i ebole koji uništavaju čovečanstvo koje pruža gerilski otpor.
Zaista ne bih znao odakle da počnem.
Svakako, kao neko orijentaciono mesto svoje argumentacije, izneću Drejkovu jednačinu. Ona je neki okvirni način procene broja inteligentnih civilizacija, tokom godina je imala više verzija uz osnovne parametre poput stope formacija novih zvezda, postotka zvezda sa planetama, tehnološke naprednosti, ali isto tako, veoma značajno, i sposobnošću civilizacije da preživi tu "civilizacijsku adolescenciju" i ne uništi se u procesu. Adolescencija Zemlje, rekao bih, traje jako dugo. Počevši sa imperijalizmom i kolonizacijom koju su pratili masovni zločini čiji su tragovi i danas bolno jasni među indigenim stanovništvom preko desetina puta kada je naša planeta bila na ivici nuklaernog rata, rekao bih da uspevamo da se provučemo kroz to opasno doba jedva, za dlaku. A, doba još nije gotovo. Svakako, uz nastavak ratovanja, prisilne globalizacije i mnogih drugih procesa, jedno društvo je osuđeno na nezadovoljstvo, sukobe i konflikte. Dakle, osnovni preduslov za opstanak civilizacije dovoljno dugo da razvije (ako je to ikako moguće) tehnologiju za put brže od svetlosti, kako bi došli do udaljenih sistema, jeste da preraste period ratovanja i uništenja. Stoga, obrazloženje invazije poput ljudima sličnog bezumnog čina, verujem da više nije u opciji. Čak i da prihvatimo da smo nekoj naprednoj civilizaciji nezanimljivi, ne bi imala razloga, ali značajnije, ni težnje da nas uništi.
Drugo objašnjenje su resursi. Verujem da apsurd ovde dobija neverovatne razmere. Čak i pod pretpostavkom da ta napredna civilizacija pod bilo koju cenu mora da dođe do određenih resursa, čak i da je naše Sunce najbliža destinacija- svaki solarni sistem je prepun resursa, sirovih materijala u neverovatnim razmerama. Dakle, ne postoji ništa što se nalazi ovde, a da ne postoji na drugim mestima u svemiru (osim života, rekli bi neki, ali to nije potvrđeno, a i ne bih rekao da se računa u resurse, zar ne?), odnosno, svi resursi bili bi im potpuno dostupni i u različitim kutcima njihovog sopstvenog sistema.
Poslednji navedeni razlog jeste mesto potrebno za život, nakon što zvezda te civilizacije eksplodira u supernovu.
Kao prvi argument protiv ove teze, iznosim činjenicu da naša planeta sem temperature i vode ne mora da ima ni jedan drugi preduslov za život nekih drugih bića. Balans elemenata atmosfere može biti potpuno različit i verujem da bi napredna civilizacija poput te koja poseduje tehnologiju dolaska ovde bila u mogućnosti da to zaključi i pronađe pogodniju planetu.
Drugi argument, u slučaju da je naša planeta potpuno pogodna, bio bi jednostavno napominjanje da bi se radilo o migraciji zaista epskih razmera i uništenje planete nije u interesu (gde sa jednom stelarnom naprednom civilizacijom?), čak i da uništenje ljudi jeste.
Treći argument, ipak, pokazuje da nije. Jer, postavimo situaciju ovako- ako je naše Sunce prosečna zvezda- ono sada ima oko 4.7 milijardi godina, što ostavlja još dobrih 4.5 milijardi. Čovek je za 10.000 godina došao od pećine do meseca. Dakle, napredak bi trebao da se udvostruči još bar 450.000 puta, što je verujem, daleko iznad tehnologije uništenja jedne rase (koja je pritom svesna i inteligentna- bez obizira na tehnološki stupanj). Ukoliko se postavi pitanje šta ako je zvezda drugog tipa i kraćeg životnog veka? Odgovor je jednostavan- ili je nepogodna za život, ili će zbrisati svoje civilizacije davno pre nego što se one otisnu u svemir.
Ovo su samo neki od argumenata protiv, i ovo su činjenice koje ovoj epizodi zameram najviše. Pretpostavku da su vanzemaljci slični nama neću posebno komentarisati. Bar je bila pretpostavka, neprikazana kao nepobitna istina, ako ništa drugo. A, pretstava da napredna civilizacija i to 450.000 puta naprednija od nas nema druge ideje da produži svoj opstanak, no da zbriše čitavu planetu i neverovatan broj kultura i godina istorije- to više govori o negativnoj strani Zemaljske kolonijalne prošlosti, nego što je osnovana ili bar približno realna pretpostavka.
No comments:
Post a Comment