Početke ovih verovanja ne mogu tačno odrediti, ali svakako su postali značajnije učvršćeni posle knjiga Kočije bogova ili Setva u svemiru- najpoznatijih dela Eriha von Denikena. Naime, radi se o pretpostavci da su vanzemaljska bića posetila Zemlju više puta u njenoj davnoj prošlosti, ali zbog čuvenog Klarkovog trećeg zakona (svaka dovoljno napredna tehnologija nerazdvojiva je od magije, grubo prevedeno), naši pretci su njih percipirali kao božanska stvorenja iz čijeg su prisustva stvorili mitologiju. Danas, mnogi zagovornici ove teze traže različite veze između naprednih tehnologija i starih civilizacija, odnosno, mitova koje su ostavili. Veze se traže kroz različite kulturološke fenomene koji postaju predmet različitih pseudonaučnih izučavanja.
Kroz prizmu ksenologije, moramo dodirnuti i ovu temu i dati određen odgovor na nju. Kako je jednom rečeno u emisiji Ancient Aliens u izdanju History-a, "Jedini način da dokažemo da nisu bili ovde, jeste da dođu i to nam sami kažu". Ipak, uprkos tome, verujem da postoji i daleko jednostavniji način da damo zadovoljavajući odgovor na ovo pitanje, a on se ne nalazi među zvezdama, već upravo u nama samima.
Po zagovornicima ove teze, naznake o dolasku vanzemaljskih letilica i njihovoj interakciji možemo pronaći u našoj biologiji, religiji, poznavanju svemira starih civilizacija i najzad, opisima vanzemaljske tehnologije. Obrazloženje ću, dakle, i sagledati iz ove četiri tačke.
1.Biologija i DNK
Zagovornici teorije o drevnim astronautima smatraju da je prelomni stupanj između majmunolikog čoveka i Homo Sapiens Sapiensa dokaz o interakciji vanzemaljaca, s obzirom da ne postoji karika koja nedostaje. Zapravo, paleoantropološka izučavanja su pokazala postojanje ne jedne, već nekoliko karika- različitih oblika majmunolikih majmuna koji su naseljavali različite predele, patuljasti, srodni Pigmejima, zatim džinovski preci Neandertalskog čoveka, a tu su i varijacije azijskih tipova i još nekoliko "vrsta". Kako zagovornici objašnjavaju, referenca iz biblije "Bog je stvorio čoveka po svom obličiju" (parafraziram), pokazuje da su vanzemaljci pokušali da načine čoveka što sličnijeg njima. Ipak, sudeći po tome, vanzemaljci su se poprilično dugo zadržali, pretvarajući postepeno neka prastvorenja u čovekolike majmune, a potom kroz stadijume do onoga što smo danas. Takođe, to "obličije" ostaje tajnovito kako se čovek u svom DNK lancu ne razlikuje drastično od bilo kog drugog bića na planeti... Osim virusa, napomenimo zarad preciznosti.
2.Religija
Verovatno najčešće korišćena za potragu za različitim argumentima i dokazima. Tu je priča o Starozavetnom kovčegu (na nju ću se vratiti u poslednjoj tački), ali isto tako i priče o bogovima koji su se spustili sa neba. Kako je veliki deo ove priče jako usko povezan sa poslednjom tačkom, tu ću obrazložiti dosta detaljnije neke konkretne primere. Ovde ću samo ukazati na samo formalnu sličnost različitih religija. Naime, kao ljudska bića, delimo određenu zajedničku biološku pozadinu i naši umovi su napredovali, možda ne kroz vanzemaljske modifikacije, ali zato kroz sposobnost da razaznajemo svet oko sebe, opažamo ga na određeni način i veoma značajno, sistematizujemo kako bismo ga razumeli. Odatle, verujem, proističe formalna sličnost svih religija, dok se one u svojim detaljima dubinski razlikuju, po broju, obliku i nazivu božanstava, kao i po tipovima i načinima sprovođenja religijske prakse.
3.Poznavanje svemira starih civilizacija
Iako moram priznati da priča o vanzemaljcima koji podučavaju tehnološki nerazvijenu rasu deluje kao interesantan zaplet romana ili romantična ideja iz SF opere, postoji daleko racionalnije objašnjenje za to. Svi zagovornici teorije koji ne razumeju na koji način su naši pretci tako precizno izradili kalendare i poznavali toliko nebeskih tela treba da bar na nedelju dana, u cilju eksperimentalne provere, odu na mesto van gradskih svetala i posmatraju nebo iz dana u dan. Verujem da će ova eksperimentalna provera biti dovoljan pokazatelj.
4.Opisi starih tehnologija
Ovde bih izdvojio konkretne primere i njihovo obrazloženje. Ranije sam obećao da ću se vratiti na Starozavetni kovčeg, pa ću s njim otpočeti ovaj deo. Dakle, zagovornici objašnjavaju kako je starozavetni kovčeg zasigurno bio vrsta oružja i to radioaktivnog, kako opisi dodira kovčega pokazuju simptome radijacijske bolesti. Odgovora na to ima nekoliko. Za početak, postoji 60ak radioaktivnih elemenata koji nastaju u prirodi. Dalje, opisi uključuju plikove, opadanje kose i kože. Iako ovo donekle liči na uticaj smrtonosne radijacije, verujem da raspad tela jasno pokazuje na kulturološki fenomen. Kroz dodir običnog čoveka sa svetim predmetom, živ čovek poprima osobine mrtvog- raspada se. To je misaoni proces koji se neretko sreće i jednostavno ga objašnjava strukturalni pristup kulturološkim izučavanjima.
Slični odgovori su dati i na "kočije bogova", sem činjenice da su mogli da budu inspirisani prirodnim pojavama, a mistifikovani kroz parove čovek:bog - zemlja:nebo, tu je i mistifikacija vatre, kao potpuno razumljiv i veoma, veoma čest proces. Tragovi mistifikacije vatre protežu se i do danas i jasno su vidljivi i kroz neke savremene običaje, te stoga vatra u mitovima, sasvim spontano i razumljivo, dobija ključnu ulogu i povezivana je sa bogovima.
Ono što savremeni čovek greši jeste u učitavanju sebe u opise iz određenih mitova. Naime, možda se najčešće sreću "opisi" atomskih bombi. Ali, to je verovatno najveća greška od svih! Zašto? Samo zdravorazumski gledano, to što smo mi svesni razorne moći atomske bombe i posmatramo je kao vrhunac ubojitosti oružja, apsolutno ne znači da potencijalna napredna civilizacija koja poznaje antigravitaciju, put brži od svetolisti i slične nama nezamislive tehnologije, takođe koristi atomsku bombu! Zar možda ne bi patentirali nešto još razornije, a kraćeg trajanja, poput antimaterijske bombe?
Primeri su beskrajni, ali ni jedan ne izlazi van ove opšte kategorije. Ukoliko ima nekih koje nisam pomenuo, a čine se drugačijim, na njih ću rado odgovoriti.
Na kraju, iz teksta se jasno videlo da je ocena ove teorije bila negativna. Ali, šta to znači? I zašto je to značajno za ksenologiju? Prvo bih voleo da napomenem da nisu samo ove neopravdane pretpostavke zagovornika ono što ovoj teoriji ruši kredibilitet. Možda i više od njih, velika zamerka je nekoherentnost sistema koji zagovornici daju. Čak i da su sve činjenice tačne, to bi značilo da po pretpostavci zagovornika, bilo je toliko različitih čovekolikih vanzemaljskih civilizacija, radikalno drugačijih, sa neverovatno naprednim tehnologijama i oružjem koje i mi danas poznajemo ili možemo da zamislimo. I svi oni nisu imali međusobni kontakt, već su operisali u svojim izdvojenim zajednicama u nepravilnim intervalima, na najrazličitije misteriozne načine. Sam sistem teorija je nekoherentan i necelovit, i veoma često-kontradiktoran, a samim tim i, rekao bih, bez kredibiliteta. Ono što je značajno za ksenologiju jeste da ipak priznamo da sam koncept nije sulud. Naime, čak i dok naše sonde napreduju ka Marsu, ne možemo a da ne pomislimo šta bi se desilo da je crvena planeta ostala prekrivena vodom, a na njoj primitivan život. Da li bismo otišli tamo, da li bismo bili doživljeni kao bogovi? Pitanje jeste relevantno, i otvara i određene etičke dileme, a uz ogroman broj planeta koje čekaju negde skrivene, možda je taj scenario negde i postao istinit. Ali, ono što takođe moramo da učinimo jeste da priznamo da uz sva naša saznanja i analize, na našoj planeti to se nije dogodilo, i uz to priznanje, moramo se potruditi da još jednom razdvojimo pseudonauku od istinske nauke.
