Na ovom blogu, Europa je pominjana više puta kao nama najbliži dom vanzemaljskog života. Razloga za to ima nekoliko- značajni među njima su vrlo verovatno postojanje globalnog okeana ispod ledene kore koji je ogromnih razmera, a s druge strane tu je gravitaciono polje Jupitera koje ovaj mesec štiti od udara velikih asteroida. Položaj i orbita postavljaju Europu u orbitalnu rezonancu prilikom koje je gravitacijske sile nasumično sabijaju i rastežu, oživljavajući tako termogeološke procese u srcu meseca, proizvodeći toplotu i vrlo verovatno podvodne vulkane koji obiluju organskim materijama. Negativni aspekti Europe su minimalna ili nikakva količina svetlosti koja bi do okeana dopirala, Jupiterova radijacija, ali značajnije od toga- odsustvo razmene materijala sa površinom. Ukoliko pretpostavimo da je kora kompaktna, solidna površina od leda debelog više kilometara, možemo zaključiti da bi se okean našao u velikoj izolaciji i zavisio isključivo od unutrašnjig procesa koji možda ne bi bili dovoljni.
S druge strane, kora Europe pokazuje neke prilično neobične osobine. Naime postojanje karakterističnih linija, ispresecanih manjim oblastima haotičnog terena pričaju neobičnu priču o kori ovog ledenog meseca. Ti predmeti interesovanja su deo jednog drugog dela astrogeologije. Ono što je značajno za ovo otkriće jeste to što je haotični teren bio dovoljno intrigantan da privuče pažnju naučne zajednice, navodeći je na upoređivanje ovih geografskih karakteristika sa nama poznatim karakteristikama ledaenih ploča na Zemljinim polovima. I tako je otkriveno jezero, po zapremini jednako Zemljinim Velikim jezerima, odmah ispod područja haotičnog terena. Ne samo što je ova vodena masa mnogo bliža površini, već se i led nad njom lomi i pada u nju, obavljajući tako vrlo efikasnu razmenu materijala vode i površine. Čak i da ne postoje mehanizmi daljeg prenošenja u dublje delove okeana (o čemu je sada nemoguće tvrditi), možemo zaključiti da je ovo jezero potencijalno mesto gde možemo pronaći naše vanzemaljske susede. Sudeći po broju sličnih oblika haotičnog terena rasprostranjenih širom Europe, možemo zaključiti da postoji više odvojenih potencijalnih rezervoara života. U slučaju potvrde njihove povezanosti sa globalnim okeanom, ovo dramatično povećava šanse za otkriće života na ovom ledenom mesecu.
Uzimajući u obzir ovo otkriće, kao i dosadašnja saznanja u Europi i njenom potencijalu za život, možemo zaključiti da važnost specijalizovane misije može da se meri sa važnošću izučavanja Marsa i ostaje nam samo da se nadamo da će u naredne dve decenije najzad biti otposlata i specijalizovana sonda za utvrđivanje Europinih skrivenih potencijala. O sličnoj misiji bilo je reči u NASAi, mada je ona napuštena, dok ESA i dalje napominje tu mogućnost. Ostaje nam samo da se nadamo da će ta ideja biti i realizovana i da ćemo uz malo sreće, najzad dobiti odgovor na to gde je najbliže mesto gde možemo naći naše kosmičke susede.
Originalni članci:
NASA
University of Texas at Austin
