Posle nekog vremena naizmeničnog prenošenja i opovrgavanja NASAinih vesti, čovek postane pomalo skeptičan i, usudio bih se reći, nepoverljiv prema ovoj agenciji. Ali, novu priču možda vredi pomenuti, uz nadu da neće završiti kao Marsovski metan ili Curiosity-evo otkriće, mada od NASAe se može ipak očekivati sve.
Do otkrića postojanja vodenog leda na Merkuru došlo je preko tri linije dokaza, i ova vest je trenutno NASAina najnovija priča za zamajavanje javnosti uz pretvaranje da radi nešto korisno i pruža nam sve informacije koje nas zanimaju. Naime, Messenger je letilica koja orbitira oko Merkura, planete najbliže Suncu u našem sistemu. Letilica je lansirana 2004 godine, i posle četiri godine je prvi put proletela kraj Merkura, a tek 2011. je ušla u stabilnu orbitu.
Prva linija dokaza koju je predočio Messenger jeste rezultat ispitivanja polova neutronskim spektrometrom koji je pokazao neobično veliku količinu vodonika na polovima što je sugerisalo postojanje vodenog leda. Zatim, instrument Mercury Laser Altimeter beleži stepen refleksije na polovima koji je bio neobično visok, i najzad, detaljne mape njegove topografije.
Ideja počinje još 1991. kada je radio opservatorija Arecibo (čuvena zbog slanja Arecibo poruke) primetila neobično svetla "polja", nešto nalik na svetle tačke na radaru. Tako nešto očekivalo bi se od vodenog leda. Messenger je to potvrdio kada je otkrio visok stepen refleksije, kao i visok procenat vodonika. Najzad, svi znamo da je Merkur kao Suncu najbliži veoma vrela planeta i led se na njemu teško održava. Ipak, kako mu je osa nagnuta pod uglom koji je manji od 1 stepena, postoje krateri koji su u večnoj senci, i upravo tu je pronađen led. Ali, uz led došla je i neobična tamna supstanca, organskog porekla, pri čemu ne mislim na živi svet, već samo na složenije ugljovodonike.
Šta ovo otkriće znači za ksenologiju? Verovatno isto što i otkriće toga da je Pegasi51 okrugla planeta za geologiju i astrogeologiju. Stvar koja nam je odavno poznata, mada je lepo imati još jedan dokaz. Kao što znamo da planete teže tome da budu okrugle, tako znamo i da je svemir prepun vode u različitim agregatnim stanjima, samo još uvek nismo potvrdili da smo je pronašli u tečnom stanju van Zemlje. Još značajnije, svemir je prepun organskih materijala i pronalazimo ih, očigledno, svuda. Nova NASAina vest? Teško, ovo je kao poznatu činjenicu naveo Karl Segan u svojoj seriji Kosmos, 1980 godine, dakle pre 32, skoro 33 godine. NASA na svom sajtu zaboravlja da napomene da Merkur nema atmosferu i zbog toga, ukoliko se negde voda čak i otopi, ona istog trena ključa i isparava sa površine planete čija je gravitacija premala da ikada zadrži dovoljno pare, da formira atmosferu. Čak i kada bi pod zemljom postojala tečna voda, šanse za život daleko su od dobrih.
Za šta je, dakle, ovo otkriće značajno? Pre svega za NASAino neobjašnjivo okretanje glave od značajnijih meta istraživanja, kao što su Europa ili Enceladus, možda čak i Ganimed, na kojima je šansa za postojanje tečne vode ispod površine mnogo veća. Takođe, nakon zanimljivog marketinškog trika koji je izvela- cela "nezvanična" priča NASAinih zvaničnika i vodećih ljudi projekta koja se najavljivala do današnjeg datuma, da bi NASA izjavila da su "glasine" (a, ne detaljni intervjui) bile lažne i da nema nikakvih otkrića sa Marsa. Ne predlažem teorije zavere. Samo kažem da NASA koristi dezinformisanje iz nekog razloga, bilo da je marketinški, bilo da je pokušaj vraćanja u fokus naučnog sveta nakon niza značajnih otkrića Evropskih naučnika. O čemu god da se radi, ovo je visok stepen neprofesionalizma i za svaku je osudu. Ostajem u svom dubokom uverenju da pravi način da se istraži svemir jeste saradnja u nečemu što bih nazvao Međunarodna svemirska agencija, mada je taj koncept još uvek decenijama daleko. Takođe, sve informacije vezane za svemirska istraživanja moraju biti dostupne javnosti, uvek, kako bi se izbeglo upravo ovo što je NASA uradila sada. Nauka nije, i nikada ne sme postati isto što i politika, isto što i marketing, ili još gore, isto što i konzumerizam. Najzad, sa tom poslednjom tačkom, završiću ovaj članak i ovu kritiku NASAinog neprofesionalizma isticanjem čestog argumenta- skupih cena svemirskih misija. Misija Messenger koja je donela rezultate sa Merkura koštala je 450 miliona dolara. Najskuplja zgrada na svetu prodaje se za 2 milijarde dolara, dok od oko dve hiljade milionera širom sveta, svaki poseduje sumu veću od milijarde. I, naravno, da li treba napomenuti da SAD godišnje izdvajaju oko trilion dolara na ratove širom sveta? Neka čitaoc sam proceni šta se ne može, a šta se ne želi, i da li ima opravdanja za NASAine igre.
Izvori:
Wikipedia
NASA
No comments:
Post a Comment