U Kaliforniji se upravo održava 221. sabor astronomskog društva Sjedinjenih država, i tom prilikom došlo je do jedne novine koja je dugo čekala da uđe na velika vrata u naučne krugove. Najzad, ideja postojanja drugih planeta, i to planeta veoma nalik našoj Zemlji, prešla je iz domena naučne fantastike u naučnu stvarnost. Prihvatanje naučne relevantnosti ovog pitanja je ogroman korak ka postavljanju potrage za vanzemaljskim životom na visoko mesto liste prioriteta naše civilizacije- mesto koje mu svakako pripada.
Astronomi Sjedinjenih država do sada su se oslanjali na podatke Keplera u potrazi za egzoplanetama, ali čini se da se pod svetlom evropskih otkrića najzad uviđa i prihvata i lista Keplerovih mana. Ovo je značajan korak, s obzirom da se čini da se i izolovanija NASA najzad sprema da uđe u istinsku međunarodnu saradnju sa drugim svemirskim agencijama- korak koji, ukoliko do njega dođe, može dodatno unaprediti našu potragu. U nekoliko članaka sam već sporadično govorio o izvesnim ograničenjima i manama Keplerovog pristupa i čini se da NASA najzad uviđa grešku u verovanju u Keplerovu omnipotentnost.
Dakle, čini se da i početak 2013. godine obećava veliki broj neverovatnih otkrića. Kepler je objavio svojih novih 461 "kandidata", ali značajnije od toga, zauzima svoje realno, zasluženo (a, ne zamišljeno privilegovano) mesto u očima naučne zajednice- nešto što je bilo potrebno da se dogodi da bi se otvorio put ka međunarodnoj saradnji i novim, preciznijim otkrićima. Najzad, iako je Kepler zadivljujuće ostvarenje moderne tehnologije, došlo je do realnog sagledavanja njegovih ograničenja. Naime, mada može biti odličan za pronalaženje kandidata (i taj posao je do sada obavljao veoma dobro), preciznija istraživanja moraju biti prepuštena drugim instrumentima, jer samo Keplerovi "kandidati" (odnosno, zaključak da oko zvezde zaista postoji nešto, jednostavno nije dovoljan za finalni zaključak bilo koje vrste).
Zatim, NASA je ponovo objavila vest sa početka prošle godine, još jednom potvrđujući ovo neverovatno otkriće, uz trenutnu cifru od oko 17 milijardi "Zemalja" u našoj galaksiji. Ukoliko se vodimo našim sistemom (jedna od tri je naseljiva), čini se da se može govoriti o (možda optimističnih) 5.5 milijardi naseljivih svetova. Svakako, postoji veliki procenat koji će otpasti i od ove cifre, ali brojevi sa kojima sada baratamo su ogromni. Posebno kada se prisetimo da pre samo dvadesetak godina, ideja i o jednoj planeti nalik Zemlji van našeg sistema je bila nešto od čega bi se većina naučnika vrlo brzo ogradila.
Značajno je i otkriće planete koja još čeka potvrdu- KOI 172.02 koja ukoliko zaista bude potvrđena može da prestavlja prvog otkrivenog "Zemljinog blizanca", kako ima samo 1.5 masa Zemlje i orbitira oko zvezde G klase (mada nešto hladnije od našeg Sunca) u središtu naseljive zone. A, godina na KOI 172.02 traje 242 dana, za razliku od naših 365.
Najzad, uz priznavanje Keplerovih mana, došlo je i do ozbiljnije rasprave o tome kako zapravo potvrditi da je neka planeta zaista Zemljin blizanac. Naučnici su se složili da bi od velike pomoći mogli da budu teleskopi sa Zemlje koji su opremljeni hardverski i softverski da, posmatrajući direktno planetu, dobiju neke ideje o njenoj atmosferi, kao i osnovnu predstavu o tome šta se ispod atmosfere krije. U ovom trenutku, na našoj planeti, za taj posao je najkvalifikovanija upravo ESO i prema tome bi bila najbolji izbor i okosnica značajne internacionalne saradnje u potrazi za odgovorima.
Uopšteno gledajući, čini se da je ovo obećavajući početak godine. mada je KOI 172.02 samo kandidat i još čeka konfirmaciju, neki zaključci i odluke mogu imati značajne posledice u poboljšanju naše međunarodne saradnje što je, verujem, ključno za istinski napredak, i pretstavlja osnovu za pronalazak preciznih i jasnih odgovora. Neverovatan je korak napravljen od početka savremene astronomije do ovog trenutka i svakim danom, sve ono što je pripadalo naučnoj fantastici i bilo ismejavano u krugovima "ozbiljnih" naučnika, polako postaje naučna realnost, stvarnost koja je sada centar naših novih potraga, koja je sada samo još jedan veliki niz pitanja ka čijim odgovorima se usmerava naša savremena tehnologija, naše nove teorije i pristupi. Ukoliko zaista dođe do međunarodne saradnje na ovom polju, to će značiti i još jedan korak u našoj društvenoj evoluciji, još jedan korak koji će nas povesti dalje ka odgovoru na pitanje da li smo sami u svemiru, ali i više od toga- dalji koraci međunarodne zajednice mogu nas izvesti i iz ove "tehnološke adolescencije", da parafraziram Karla Segana, u kojoj se nalazimo, i tako nas na putu ka zvezdama, istovremeno povesti i na put u bolje sutra, stvarajući prvu nestabilnu osnovu za izgradnju jedne buduće planetarne civilizacije, dostojne otkrića koja čekaju možda iza najbliže zvezde.
Izvori:
SPACE.com
SPACE.com [2]
SPACE.com [3]
Universe Today
PlanetQuest
No comments:
Post a Comment