Alien Planet je prva knjiga, i bar koliko sam upućen, jedina koja se na ovakav način bavi pitanjima vanzemaljskog života. Wayne Douglas Barlowe je ovu knjigu prvi put izdao pre dobrih 20 godina, pod nazivom Ekspedicija. Ono što pravi ključnu razliku između ove knjige i tone drugih SFova i spekulativne fikcije jeste njena sjajna naučna osnova i uspeh autora da se odvoji od predrasuda, zajedničkih nama kao ljudskim bićima. Naime, Vejnovi vanzemaljci nemaju gotovo nikakvih dodirnih tačaka sa životom kakav poznajemo i pretstavljaju objektivniji i svakako u velikoj meri bolji način spekulacije.
Film je odlično preneo ono što je knjiga pretstavila, uz odličnu animaciju i komentare svetski priznatih naučnika iz oblasti astronomije, fizike, biologije, astrobiologije i drugih. Verovatno jedina zamerka bi bila što film nije uzeo u obzir sve vrste koje srećemo u knjizi.
Priča Alien Planeta je fiktivna misija na izmišljeni sistem i izmišljenu planetu Darvin 4, koja ima znatno slabiju gravitaciju od Zemlje, ali zato znatno gušću atmosferu. Okeani su nestali sa planete i ostali su retki izvori vode i samo jedno veliko more. Ovaj nepoznat svet istražuje svemirska letilica Von Brown, koja sa sobom nosi tri sonde, od kojih jedna sagoreva pri ulasku u atmosferu, a druge dve preživljavaju. Van Brwon ostaje u orbiti, dajući naređenja svojim superkompjuterom sondama koje istražuju površinu, otkrivajući niz različitih vrsta.
Ono što je zaista fascinantno jeste odsustvo neosnovanih spekulacija, niti preteranog upadanja u fikciju. Sam put do sistema koji bi se nalazio na udaljenosti Darvina mogao bi da se postigne, ako ne sa postojećom tehnologijom, onda sa onom koja će nam uskoro biti dostupna. Ne uključuje nikakav worp pogon, crvotočine ili slične ideje iz SFa. Planeta je realistična, a bića su prilagođena životu na njoj. Ono što je takođe značajno, jeste činjenica da film uspeva da prenese publici neke od osnovnih ideja ksenologije. znanje da život koji se nalazi negde tamo ni u čemu neće biti sličan našem, pa čak i da osnovne granice živog sveta, granice između životinja i biljaka mogu da se promene. Pa, čak i sama čula, snalaženje u prostoru, kretanje ili postojanje ne moraju biti ono na šta smo navikli. I više od toga, neće ni biti. Jer za to nema ni najmanjih osnova. Na kraju krajeva, sa prvim saznanjima o objektima van našeg sistema, sve dotadašnje pretpostavke pale su u vodu i svemir nas je još jednom iznenadio, čineći ne samo stvari koje smo smatrali nemogućim, već i one na koje nikada ne bismo pomislili. Šta li će se tek desiti sa otkrićem života?
No comments:
Post a Comment