Pretpremijera Europe?

 

Do mnogih otkrića vezanih za druge planete našeg sistema, došli smo tražeći analogije sa nama poznatim činjenicama. Geološke odlike proučavamo poređenjem s nama poznatim činjenicama, a druge solarne sisteme tumačimo na osnovu našeg. Davno je napušteno antropocentrično stanovište, te našu planetu ne uzimamo kao pravilo od kog druge odstupaju, već kao jedini primer koji razumemo i prema tome relevantnu polaznu tačku. Već je bilo reči o neverovatnom otkriću Europinih Velikih jezera, do kojeg su dovele analogije sa nekim sličnim, nama poznatim terenim i geomorfološkim karakteristikama. Europu možemo porediti sa polarnim regionima naše planete, uz pretpostavku da se i tamo ispod sloja leda krije okean, samo što bi se na Europi radilo o globalnom okeanu, zapremine veće od svih Zemljinih voda. A, na njegovom dnu, crni dimnjaci, izvori povezani sa središtem Europe, obezbeđivali bi toplotu i organska jedinjenja. Ipak, u tom negostoljubivom orkuženju, bez direktne sunčeve svetlosti ili njegove toplote, da li život zaista može opstati. I ako može, u kolikoj meri?

Jedan dobar odgovor, ili bar pokušaj odgovora, daje nam novo otkriće na Antarktiku, ili tačnije, dve i po hiljade metara ispod njega, gde se uz termalne izvore gnezdi čitav jedan ekosistem do sada nepoznatih vrsta. Oko termalnih izvora označenih kao E2 i E9, pronađena je velika količina protobakterija, ali i mekušaca i zglavkara (nazvanih Jeti-krabe). Biolozi su zbunjeni i fascinirani ovim otkrićem koje ima značajne implikacije povodom raznolikosti živih organizama na dnu okeana. Ono što ovo istraživanje svakako pokazuje jeste da termalni izvori mogu čak i na ovako niskim temperaturama i u odsustvu svetlosti biti dovoljni pokretači kompleksnih i brojnih ekosistema. Krabe, hobotnice, bakterije i još nekoliko pasivnijih vrsta izgradilo je ovaj složeni sistem na jednom od najnegostoljubivijih mesta, ali kako prvi nalazi pokazuju- izvori E2 i E9 su prepuni života koji je tu ukorenjen veoma snažno.

Šta to znači za ksenologiju? I šta to znači za Europu?
Opštije gledano, ovo je još jedan oblik ekstremofila koji nam pomažu da razumemo način na koji se život adaptira nama nepojmivim uslovima. Ali, ne samo to, ovo je najkompleksniji sistem organizama koji su znatno više na evolucionoj lestvici od do sada poznatih ekstremofila (koji su najčešće bili jednoćelijski organizmi). Takođe, ovde se postavlja još jedno znatno dublje pitanje- poligeneze ili monogeneze života, odnosno, da li su ovi organizmi evoluirali od nama poznatih kraba i hobotnica i postepeno se prilagodili, ili se radi o nekom pretku obe vrste koji je tu odvojeno evoluiralo. Ukoliko bi se radilo o poligenezi, implikacije bi uistinu bile fascinantne- "priroda za slične probleme nalazi slična rešenja", kako je to napisao Artur Klark. Ali, ovo pitanje iziskuje jednu znatno dužu i zasebnu raspravu.
Što se tiče implikacija vezanih za Europu, Antarktik je mesto koje najčešće s njom poredimo, mada se do sada radilo o analogiji u geomorfološkom smislu. Uslove poput ovih pored izvora E9 i E2, očekujemo da zateknemo i na dnu Europinog okeana, uz jednako odsustvo svetlosti i prisustvo sličnih hemikalija. Da li to znači da možemo očekivati i sličnu raznolikost organizama? Ukoliko priroda uistinu pronalazi slična rešenja za slična okruženja kako je to pretpostavio Klark, zašto stvorenja Europe ne bi opstala na isti način na koji opstaju njima slični na Zemlji? Moglo bi se reći da je ovo otkriće samo još jedan argument više za planiranje i pripremu misije čiji će osnovni cilj biti probijanje Europine kore i slanje podvodnih sondi koje bi nam pružile prvi pravi uvid u ovaj tajanstveni okean na čijem dnu možda čekaju naši najbliži kosmički susedi.

Osnovne informacije preuzete sa:
National Geographic
PLoS Biology