Kepler 47

 

Poznata je činjenica da je nezanemarljivo veliki broj zvezda zapravo binarni sistem- delikatan sistem od dve zvezde koje orbitiraju oko zajedničkog centra mase. Neke zvezde, poput našeg Sunca ili Tau Ceti-a kreću se kroz galaksiju same, sa svojim planetarnim sistemima, dok se mnoge druge nalaze u binarnim parovima, a Kentauri sistem sačinjavaju čak tri zvezde. Prilikom potrage za vanzemaljskim životom, u obzir moramo uzeti mnoge različite faktore, a primarni jeste gde su najbolja polazna mesta za potragu za vanzemaljskim životom. Vremenom, uspeli smo da precizno određujemo naseljivu zonu unutar sistema, a imamo i prilično jasnu ideju o onome što nazivamo galaktička naseljiva zona. Očekujemo da ćemo život pronaći na kamenitim planetama, pre nego na gasovitim. Uz ta pitanja, već dug period nameće se i pitanje- može li život postojati u sistemima binarnih zvezda?
Da bismo pronašli odgovor na ovo pitanje, morali smo prvo da utvrdimo način na koji bi se planete kretale unutar ovakvog sistema. Donekle ređi, ali moguć scenario je da svaka zvezda ima svoj manji planetarni sistem, a daleko očekivanije je  da se planeta okreće oko obe zvezde istovremeno, odnosno, u širokom krugu, oko zajedničkog centra mase. Dakle, ako bi planete zaista bile otkrivene oko binarnih sistema, one bi lako mogle da budu pogodne za život ukoliko se nalaze u naseljivoj zoni svojih zvezda.

 

Mlečni put je galaksija koja sadrži ogroman broj zvezda, ali ipak, veliki procenat sačinjavaju crveni patuljci koji nisu posebno pogodni za nastanak života u njihovim sistemima. Uz toliku brojnost ne preterano pogodnih zvezda, gubitak mogućnosti života binarnih sistema dodatno bi smanjio mogućnost pronalaska i potvrde života van naše planete. Upravo zbog toga, ksenološki optimisti širom sveta sa oduševljenjem su dočekali vest o sistemu Kepler 47 koji je binarni sistem oko kog su za sada potvrđene dve planete, od kojih se jedna- gasoviti džin, nešto veći od Neptuna, nalazi udobno smešten u centru naseljive zone. Primarna zvezda sistema ima oko 84% Sunčevog sjaja i približno je iste veličine, dok je manja zvezda velika jednu trećinu Sunca i sjajna nešto ispod 1%. Zbog tih karakteristika, naseljiva zona se nalazi nešto bliže zvezdama, nego što je to slučaj u našem sistemu, ali ipak, dovoljno daleko da planeta ima potencijal za stabilnu rotaciju, odnosno, da ne bude gravitacijski zaključana.
Prva planeta, Kepler 47b je vrući Jupiter sa godinom od 50 Zemaljskih dana, dok veća planeta iz naseljive zone, Kepler 47c ima godinu od 303 Zemaljska dana. Potencijal ovog otkrića je veliki, i njegove implikacije zaista pretstavljaju veliki korak napred u potrazi za životom u svemiru. Naime, dok sam gasoviti džin teško može imati sve neophodne uslove za život, veliki mesec koji oko njega orbitira to lako može imati. Ali, čak i da Kepler 47c ne nosi na sebi neki nama nezamisliv, dalek i stran oblik života, sama činjenica da binarne zvezde zaista formiraju oko sebe stabilne planetarne sisteme značajno je proširila listu mesta ka kojima možemo gledati sa opravdanim očekivanjem da neko gleda nazad.

Izvori:
PlanetQuest