Svi čitaoci bloga verovatno su do sada primetili da nisam naročito oduševljen NASAinim, po mom mišljenju, malo sporim i inertnim pristupom misijama koje nose ogroman potencijal u oblasti potrage za životom na drugim planetama. Nasuprot tome, nakon Curiosity-a, mediji su sa posebnom pažnjom prigrlili ovaj projekat i pretstavili ga kao gotovo najznačajniji korak u savremenoj istoriji što on, uprkos velikom značaju i potencijalnim velikim saznanjima, nije. Kao prvo, Mars je izuzetno dobro proučena planeta, štaviše, najviše izučavana posle Zemlje, i dom je sve rastućem broju rovera. Potencijal za život na Marsu je minimalan, a otkriće vode je najverovatnije u polarnim regijama od kojih je Curiosity poprilično udaljen. Ne pokušavam da umanjim značaj ove misije, već pre da je sagledam u njenoj realnosti i izbegnem svu famu koju mediji i pop kultura stvaraju zadnjih desetak dana. Curiosity jeste bitna misija, ali njen potencijal za revolucionarna otkrića nije ništa veći od potencijala svih drugih rovera koji su i dalje aktivni na površini Marsa, trenutno, prvenstveno možemo govoriti o Opportunity-u.
Dakle, dok se misija na Marsu odvija svojim planiranim tokom, da li NASA sprema još neke misije sa potencijalom traženja odgovora na najznačajnija pitanja našeg doba? Do sada, činilo se da je obustavljanje veoma značajnih projekata, poput idejne misije na Jupiterov mesec, Europu ili Terrestrial Planet Finder-a nije išlo u prilog optimizmu. Ipak, u avgustu ove godine, NIAC program NASAe je odabrao, po njihovom mišljenju, najznačajnije projekte kojima je dodeljen budžet za dalji razvoj. Odabrano je osamnaest projekata tzv., Faze 1 i još deset Faze 2. Projekti Faze 1 su nove ideje i njima je dodeljeno 100.000$ za period od godinu dana u cilju razvijanja osnovnog koncepta. Fazu 2 čine projekti koji su se pokazali kao uspešni u Fazi 1 prošlih godina i dobijaju 500.000$ za njihov dalji tazvoj.
U obe faze postoje značajni projekti koji se kreću od novih ideja za aeronautiku, preko novog metoda potrage za egzoplanetama, pa sve do inovativnih ideja nečega što bismo nazvali početkom astro-arhitekture. Izdvojiću nekoliko projekata značajnih za ksenološka istraživanja u najširem smislu, uključujući tu i misije koje možda nemaju direktan značaj, ali imaju ogroman potencijal za dalje unapređivanje ksenoloških istraživanja, a kompletne liste će se naći u "izvorima" članka, na njegovom kraju.
HOMES - Holographic Optical Method for Exoplanet Spectroscopy je projekat koji je predložio Thomas Ditto i spada u projekte Faze 1.
Venus Landsailing Rover od strane Goeffrey Landis-a, takođe Faza 1 koji bi mogao da nam donese nove podatke o prošlosti Venere, s obzirom da je ona daleko manje istražena od Marsa.
MAGNETOUR: Surfing Planetary Systems on Electromagnetic and Multi-Body Gravity Fields od Gregory Lantoine-a, neverovatan projekat koji gotovo da dolazi iz naučen fantastike i ima potencijal drastičnog skraćivanja svemirskih putovanja. Faza 1.
Exploration of Under-Ice Regions with Ocean Profiling Agents (EUROPA) od Legih McCue-a, dugo čekana misija, poo mom subjektivnom mišljenju, najvišeg potencijala! Faza 1.
The Fusion Driven Rocket: Nuclear Propulsion through Direct Conversion of Fusion Energy od John Slougha, Faza 2.
Ovo su samo neki od projekata koji mogu imati ogroman potencijal. Počevši od potencijala za zaista revolucionarna otkrića koji nosi misija na Europu ili ideja o spektroskopiji egzoplaneta do misija koje mogu drastično skratiti vreme svemirskih putovanja i tako olakšati sve potencijalne misije, na ovim spiskovima novih ideja zaista postoje misije koje mogu preokrenuti našu istoriju. Pitanje ostaje zašto neke od ideja koje su poznate već dugi niz godina (Europa) i njihov uspeh je gotovo zagarantovan i dalje spadaju u Fazu 1, ali sada, ostaje nam samo da čekamo istek roka od godinu dana za njihov razvoj, nakon koga će, uz malo sreće biti unapređene u Fazu 2, a potom i u stvarnost.
Izvori:
Spisak projekata Faze 1 i Faze 2
NASA
UniverseToday
No comments:
Post a Comment