Svemirsko istraživanje našeg doba obeleženo je možda najviše potragom za egzoplanetama koje su iz domena spekulacije i naučne fantastike prešle u domen naučne realnosti i čvrste činjenice. Što se medijske pažnje tiče, u ovoj potrazi počasno mesto imala je NASA sa svojim Kepler teleskopom koji se služi metodom merenja sjaja zvezde i potom, mereći pravilna opadanja u "svetlosnoj krivi" pronalazi planete koje oko zvezde orbitiraju. Ipak, sa malo medijske pažnje, ali sa znatno većom preciznošću, odvija se i misija ESOe (European Southern Observatory), sa teleskopom koji je smešten u Čile i povezan sa još jednim instrumentom za pronalazak egzoplaneta- HARPSom (High Accuracy Radial velocity Planet Searcher) koji se služi drugim metodom, meri male pokrete koje zvezda pravi, pod uticajem gravitacije svojih planeta. Ako bismo napravili analogiju sa svemirskom trkom, Evropljani su juče ušli u ubedljivo vođstvo, kada je HARPS najzad detektovao planetu mase Zemlje koja orbitira zvezdu jedva nešto manju od Sunca. I to ne u bilo kom sistemu, već nama najbližem, Alfa Kentauri, udaljenom samo 4.3 svetlosne godine od Zemlje!
Potraga je trajala gotovo četiri godine i najzad je 16og oktobra 2012., tim naučnika potvrdio svoje otkriće! Planeta mase Zemlje orbitira oko Alfa Kentauri B zvezde, i pun krug napravi za samo 3,2 Zemaljska dana. Dakle, zvezda jeste prevruća da bi na njoj postojao život, ili tečna voda, ali to jedva da umanjuje značaj ovog otkrića! Najzad, imamo potvrdu da i nama najbliži sistem sadrži bar jednu planetu, a do sada smo naučili da planete, posebno ovako male, gotovo nikada ne dolaze same. Otkriće planete Zemljine mase u naseljivoj zoni Alfa Kentauri B verovatno je tik izvan mogućnosti tehnologije koju danas posedujemo. Dakle, ako takva planeta zaista postoji, njeno otkriće može nam biti na dohvat ruke.
Ovo otkriće je rekorder, i nešto što je bitna tačka istorije, na mnogo načina. Kao prvo, ovo je najmanja planeta do sada otkrivena, nama najbliža i uz to oko zvezde nalik našem Suncu (dosadašnja slična otkrića bili su vrući Jupiteri). Takođe, pokazuje nam da je HARPSov metod ipak precizniji i pouzdaniji od Keplera, te nas može usmeriti dalje u pravcu simbioze ove dve tehnologije, ili možda ka razvijanju neke nove, koja će nam dati ključan napredak u pravcu otkrića "druge Zemlje".
Takođe, možemo se nadati da će ovo otkriće dalje učvrstiti međunarodnu naučnu zajednicu. Štaviše, već dva dana nakon objave ovog otkrića, iz krugova NASAinih naučnika iz Kalifornije stiže vest da uz budžet, i podršku javnosti za koju je neophodna potvrda drugih planeta, u najboljem slučaju, u naseljivoj zoni Alfa Kentauri B, može da se započne planiranje potencijalne letilice koja bi rastojanje od 4 svetlosne godine skratila sa sadašnjih 28.000 godina na period ljudskog životnog veka. Ipak, ovo ostaje domen spekulacije i pretpostavki, za koje nam je potrebno daleko više informacija nego što sada imamo.
Lično, dodao bih da ono što bismo trebali da učinimo, što možemo sa današnjom tehnologijom i uz relativno mali trošak, jeste da usmerimo svoje radio odašiljače ka Alfa Kentauri sitemu- za slučaj da neko ipak sluša. Ukoliko se to pokaže kao tačno, razmena prvih radio poruka sa našim svemirskim susedima može se odviti u kratkom periodu od samo 9 godina.
Ovo otkriće je još uvek sveže (kako su prošla samo 2 dana od potvrde i nekoliko sati od zvanične konferencije na kojoj je saopšteno),pa nam za sada ostaje samo da pokušamo da budemo strpljivi dok čekamo dalje podatke i nove vesti iz nama najbližeg kutka svemira.
Izvori:
ESO
NatGeo
Nature
No comments:
Post a Comment