Filozofija Prvog Kontakta

Filozofija prvog kontakta je termin koji sam bazirao na ideji "filozofije međuzvezdanog komuniciranja" Džona Mekveja (iz njegovog teksta Šapati iz svemira koji možete pronaći u knjizi SETI: Traganje za vanzemaljskim razumom, Svetlost, Kragujevac, 1979.) i ovaj termin bih malo pobliže objasnio iz razloga što planiram da u daljem radu bloga uvedem njega kao novu kategoriju (odnosno, Label), pa bih ukratko objasnio značenja koja će on nositi, kao i zašto verujem da je potrebno uvesti ovaj termin u ksenološka istraživanja i diskusije.
Kao što sam napomenuo, Džon Mekvej se bavio filozofijom međuzvezdanog komuniciranja kojom je objedinio različite pojmove (koje ću u više detalja objasniti u nekim narednim člancima). Prvo, sama činjenica da će u slučaju izvesnog kontakta (pretpostavimo, putem radio talasa) doći do problema pronalaska načina da se sa potpuno stranom civilizacijom sporazumemo. Za razliku od dosadašnjih susreta sa "drugačijim" koji su obeležili doba istraživanja i kolonizacije, ovaj susret će biti na daljinu, sa daleko fundamentalnijim posledicama i prvi put ćemo sresti nekog ko zaista ima potencijal da bude istinski drugačiji. Bez mogućnosti komparacije sa bilo kojim ljudskim jezikom, moraćemo da se oslonimo najverovatnije na jezik logike i matematike, upotrebu prirodnih brojeva ili drugih univerzalnih pojmova.
Zatim, autor prelazi preko različitih načina potencijalne komunikacije ili kontakta, počevši od korišćenja radio signala koje danas doživljavamo kao najverovatnije, pa preko slanja ili pronalaska vanzemaljskih sondi, upotrebi snažnih lasera, detektovanju Disonove sfere i slično, dakle, pitanje načina na koji ćemo bilo obznaniti naše prisustvo, bilo detektovati prisustvo druge civilizacije. Danas, neobrađeno u knjizi, ali uz savremene teleskope i one koji su bili u planu, ali otkazani (NASA) bilo bi moguće detektovati sastav atmosfere neke egzoplanete, pa tako otkriti kiseonik, ili možda još jasnije, tragove industrijskog zagađenja.
Najzad, ono što autor doživljava u užem smislu kao filozofiju međuzvezdanog komuniciranja jeste određivanje preciznog borja radio predajnika i radio prijemnika koji moraju raditi određen vremenski period, kako bi mogli da obrade podatke sa određenog broja zvezda. Autor smatra da je potrebno odrediti kapacitet slanja određene civilizacije, dakle, računajući koliku sferu ona može sa svojom tehnologijom da pokrije. U slučaju Zemlje, u vreme pisanja knjige, 16.5 svetlosnih godina, ali i dalje napreduje. Broj zvezda u odnosu na odašiljače je znatno veći, te autor postavlja pitanje kako rasporediti ograničene resurse, a da se svakoj zvezdi posveti dovoljno vremena i sve to smesti u okvir ljudskog životnog veka (autor uzima 80 godina).

 

 Pitanja poput ovog zaista čine srž filozofije prvog kontakta. Ipak, u razmatranju na blogu, pod ovu kategoriju svrstaću još neka značenja, značenja koja se kriju pod pitanjem "Ko govori u ime Zemlje?"- pitanjem koje je postavio Karl Segan, naučnik koji je verovatno najviše doprineo izdizanju ksenologije na nivo ozbiljnog skupa naučnih disciplina, metoda i ciljeva. Zalaskom u ovu sferu pitanja, moramo prihvatiti i izvesne nepreciznosti u procenama, ali činjenica ostaje da za razvoj jedne uspešne kosmičke civilizacije, sa željom da se integriše u neku potencijalnu širu mrežu života u svemiru, mora da postoji izvestan političko-ekonomski sistem, ali takođe, neophodno je i napuštanje nekih destruktivnih i autodestruktivnih pravaca kretanja našeg društva. Neprestano odlaganje projekata, ušteda na naučnom istraživanju naspram trošenja na rat, NASAini pokušaj privlačenja publiciteta dezinformacijama ne pomažu. Pitanje privatnih svemirskih kompanija, kao i novonastalih kompanija za rudarstvo na asteroidima takođe je nestabilno. Koliko je elitizam zaista sposoban da nas odvede do zvezda? Nije uopšte, po mom mišljenju, a svemirski turizam i komercijalni letovi neće, po mom mišljenju, otvoriti put naučnom istraživanju kakvo je potrebno, već će se na prvim letilicama nove generacije naći bogati ljudi sa šampanjcem u ruci, bez istinskog osećaja divljenja u srcu, ili spoznaji i analizi u mislima.
Mnoga slična pitanja ostaju otvorena, a sve je jasnije da se bližimo dobu kada će ta pitanja biti od presudnog značaja jer će odrediti naš dalji razvoj kao jedne civilizacije. Ipak, bez jedinstva na planetarnom nivou, sa snažnim nacionalizmima i fašizmima, naša osnova je veoma klimava. Uvođenjem novih perspektiva i spajanjem nečega što je do sada bilo samo u sklopu prirodnih nauka (svemirsko istraživanje) i nečega od toga jasno odvojenog (političke, ekonomske, sociološke teorije), možemo otvoriti vrata novim odgovorima i utemeljiti put za jedno bolje sutra, jedinstvenog sveta, pravednog, sa približavanjem različitih sfera nauke u jednoj opšte ljudskoj potrazi za istinom. Ipak, ovaj put neće biti lak, i na njemu ćemo se susreti sa mržnjom, netrpeljivošću, isključenošću, nejednakošću i nepravdom koji koliko da čine savremeno društvo disfunkcionalnim, toliko blokiraju i istinski put progresa. Uz pretnju ratova, elitizma i despotizma, u senci nuklearnog oružja, gladi i siromaštva, naša civilizacija ipak zadržava tu želju za napretkom, za istinom i naučnim otkrićima. A, sada, dolazi doba kada će ono što učinimo sada i ovde da promenimo naše društvo direktno uticati na ono što će se desiti kada se najzad uputimo prema zvezdama. Ove diskusije uz iznalaženje odgovora mogu povesti našu civilizaciju ka mreži života koja se krije u svemiru brže nego što se iko nadao, dok odsustvo iste i nastavak mirnog prihvatanja savremenog sistema ima zloslutni potencijal da ta vrata zatvori i osudi nas na ironičnu usamljenost i hladnoću nepravednog sveta u ovom ogromnom i neverovatnom svemiru u kom se neverovatna otkrića kriju iza svake zvezde, a, iskreno verujem, mnoge oči sa mnogih drugih svetova uprte su u zvezdano nebo, iščekujući prvi kontakt, isto kao i mi. Da li ćemo za njega biti spremni, da li ćemo napraviti prave korake- za to smo odgovorni samo mi sami.

 

Izvori:

SETI-Traganje za vanzemaljskim životom, priredio Zoran Živković, svetlost, Kragujevac, 1979.

Segan, Karl. "Kosmos", Otokar Keršovani, Opatija 1983.

Na putu ka drugoj Zemlji?

 

U Kaliforniji se upravo održava 221. sabor astronomskog društva Sjedinjenih država, i tom prilikom došlo je do jedne novine koja je dugo čekala da uđe na velika vrata u naučne krugove. Najzad, ideja postojanja drugih planeta, i to planeta veoma nalik našoj Zemlji, prešla je iz domena naučne fantastike u naučnu stvarnost. Prihvatanje naučne relevantnosti ovog pitanja je ogroman korak ka postavljanju potrage za vanzemaljskim životom na visoko mesto liste prioriteta naše civilizacije- mesto koje mu svakako pripada.
Astronomi Sjedinjenih država do sada su se oslanjali na podatke Keplera u potrazi za egzoplanetama, ali čini se da se pod svetlom evropskih otkrića najzad uviđa i prihvata i lista Keplerovih mana. Ovo je značajan korak, s obzirom da se čini da se i izolovanija NASA najzad sprema da uđe u istinsku međunarodnu saradnju sa drugim svemirskim agencijama- korak koji, ukoliko do njega dođe, može dodatno unaprediti našu potragu. U nekoliko članaka sam već sporadično govorio o izvesnim ograničenjima i manama Keplerovog pristupa i čini se da NASA najzad uviđa grešku u verovanju u Keplerovu omnipotentnost.
Dakle, čini se da i početak 2013. godine obećava veliki broj neverovatnih otkrića. Kepler je objavio svojih novih 461 "kandidata", ali značajnije od toga, zauzima svoje realno, zasluženo (a, ne zamišljeno privilegovano) mesto u očima naučne zajednice- nešto što je bilo potrebno da se dogodi da bi se otvorio put ka međunarodnoj saradnji i novim, preciznijim otkrićima. Najzad, iako je Kepler zadivljujuće ostvarenje moderne tehnologije, došlo je do realnog sagledavanja njegovih ograničenja. Naime, mada može biti odličan za pronalaženje kandidata (i taj posao je do sada obavljao veoma dobro), preciznija istraživanja moraju biti prepuštena drugim instrumentima, jer samo Keplerovi "kandidati" (odnosno, zaključak da oko zvezde zaista postoji nešto, jednostavno nije dovoljan za finalni zaključak bilo koje vrste).
Zatim, NASA je ponovo objavila vest sa početka prošle godine, još jednom potvrđujući ovo neverovatno otkriće, uz trenutnu cifru od oko 17 milijardi "Zemalja" u našoj galaksiji. Ukoliko se vodimo našim sistemom (jedna od tri je naseljiva), čini se da se može govoriti o (možda optimističnih) 5.5 milijardi naseljivih svetova. Svakako, postoji veliki procenat koji će otpasti i od ove cifre, ali brojevi sa kojima sada baratamo su ogromni. Posebno kada se prisetimo da pre samo dvadesetak godina, ideja i o jednoj planeti nalik Zemlji van našeg sistema je bila nešto od čega bi se većina naučnika vrlo brzo ogradila.
Značajno je i otkriće planete koja još čeka potvrdu- KOI 172.02 koja ukoliko zaista bude potvrđena može da prestavlja prvog otkrivenog "Zemljinog blizanca", kako ima samo 1.5 masa Zemlje i orbitira oko zvezde G klase (mada nešto hladnije od našeg Sunca) u središtu naseljive zone. A, godina na KOI 172.02 traje 242 dana, za razliku od naših 365.

 

Najzad, uz priznavanje Keplerovih mana, došlo je i do ozbiljnije rasprave o tome kako zapravo potvrditi da je neka planeta zaista Zemljin blizanac. Naučnici su se složili da bi od velike pomoći mogli da budu teleskopi sa Zemlje koji su opremljeni hardverski i softverski da, posmatrajući direktno planetu, dobiju neke ideje o njenoj atmosferi, kao i osnovnu predstavu o tome šta se ispod atmosfere krije. U ovom trenutku, na našoj planeti, za taj posao je najkvalifikovanija upravo ESO i prema tome bi bila najbolji izbor i okosnica značajne internacionalne saradnje u potrazi za odgovorima.
Uopšteno gledajući, čini se da je ovo obećavajući početak godine. mada je KOI 172.02 samo kandidat i još čeka konfirmaciju, neki zaključci i odluke mogu imati značajne posledice u poboljšanju naše međunarodne saradnje što je, verujem, ključno za istinski napredak, i pretstavlja osnovu za pronalazak preciznih i jasnih odgovora. Neverovatan je korak napravljen od početka savremene astronomije do ovog trenutka i svakim danom, sve ono što je pripadalo naučnoj fantastici i bilo ismejavano u krugovima "ozbiljnih" naučnika, polako postaje naučna realnost, stvarnost koja je sada centar naših novih potraga, koja je sada samo još jedan veliki niz pitanja ka čijim odgovorima se usmerava naša savremena tehnologija, naše nove teorije i pristupi. Ukoliko zaista dođe do međunarodne saradnje na ovom polju, to će značiti i još jedan korak u našoj društvenoj evoluciji, još jedan korak koji će nas povesti dalje ka odgovoru na pitanje da li smo sami u svemiru, ali i više od toga- dalji koraci međunarodne zajednice mogu nas izvesti i iz ove "tehnološke adolescencije", da parafraziram Karla Segana, u kojoj se nalazimo, i tako nas na putu ka zvezdama, istovremeno povesti i na put u bolje sutra, stvarajući prvu nestabilnu osnovu za izgradnju jedne buduće planetarne civilizacije, dostojne otkrića koja čekaju možda iza najbliže zvezde.

Izvori:
SPACE.com
SPACE.com [2]
SPACE.com [3]
Universe Today
PlanetQuest