Filozofija Prvog Kontakta

Filozofija prvog kontakta je termin koji sam bazirao na ideji "filozofije međuzvezdanog komuniciranja" Džona Mekveja (iz njegovog teksta Šapati iz svemira koji možete pronaći u knjizi SETI: Traganje za vanzemaljskim razumom, Svetlost, Kragujevac, 1979.) i ovaj termin bih malo pobliže objasnio iz razloga što planiram da u daljem radu bloga uvedem njega kao novu kategoriju (odnosno, Label), pa bih ukratko objasnio značenja koja će on nositi, kao i zašto verujem da je potrebno uvesti ovaj termin u ksenološka istraživanja i diskusije.
Kao što sam napomenuo, Džon Mekvej se bavio filozofijom međuzvezdanog komuniciranja kojom je objedinio različite pojmove (koje ću u više detalja objasniti u nekim narednim člancima). Prvo, sama činjenica da će u slučaju izvesnog kontakta (pretpostavimo, putem radio talasa) doći do problema pronalaska načina da se sa potpuno stranom civilizacijom sporazumemo. Za razliku od dosadašnjih susreta sa "drugačijim" koji su obeležili doba istraživanja i kolonizacije, ovaj susret će biti na daljinu, sa daleko fundamentalnijim posledicama i prvi put ćemo sresti nekog ko zaista ima potencijal da bude istinski drugačiji. Bez mogućnosti komparacije sa bilo kojim ljudskim jezikom, moraćemo da se oslonimo najverovatnije na jezik logike i matematike, upotrebu prirodnih brojeva ili drugih univerzalnih pojmova.
Zatim, autor prelazi preko različitih načina potencijalne komunikacije ili kontakta, počevši od korišćenja radio signala koje danas doživljavamo kao najverovatnije, pa preko slanja ili pronalaska vanzemaljskih sondi, upotrebi snažnih lasera, detektovanju Disonove sfere i slično, dakle, pitanje načina na koji ćemo bilo obznaniti naše prisustvo, bilo detektovati prisustvo druge civilizacije. Danas, neobrađeno u knjizi, ali uz savremene teleskope i one koji su bili u planu, ali otkazani (NASA) bilo bi moguće detektovati sastav atmosfere neke egzoplanete, pa tako otkriti kiseonik, ili možda još jasnije, tragove industrijskog zagađenja.
Najzad, ono što autor doživljava u užem smislu kao filozofiju međuzvezdanog komuniciranja jeste određivanje preciznog borja radio predajnika i radio prijemnika koji moraju raditi određen vremenski period, kako bi mogli da obrade podatke sa određenog broja zvezda. Autor smatra da je potrebno odrediti kapacitet slanja određene civilizacije, dakle, računajući koliku sferu ona može sa svojom tehnologijom da pokrije. U slučaju Zemlje, u vreme pisanja knjige, 16.5 svetlosnih godina, ali i dalje napreduje. Broj zvezda u odnosu na odašiljače je znatno veći, te autor postavlja pitanje kako rasporediti ograničene resurse, a da se svakoj zvezdi posveti dovoljno vremena i sve to smesti u okvir ljudskog životnog veka (autor uzima 80 godina).

 

 Pitanja poput ovog zaista čine srž filozofije prvog kontakta. Ipak, u razmatranju na blogu, pod ovu kategoriju svrstaću još neka značenja, značenja koja se kriju pod pitanjem "Ko govori u ime Zemlje?"- pitanjem koje je postavio Karl Segan, naučnik koji je verovatno najviše doprineo izdizanju ksenologije na nivo ozbiljnog skupa naučnih disciplina, metoda i ciljeva. Zalaskom u ovu sferu pitanja, moramo prihvatiti i izvesne nepreciznosti u procenama, ali činjenica ostaje da za razvoj jedne uspešne kosmičke civilizacije, sa željom da se integriše u neku potencijalnu širu mrežu života u svemiru, mora da postoji izvestan političko-ekonomski sistem, ali takođe, neophodno je i napuštanje nekih destruktivnih i autodestruktivnih pravaca kretanja našeg društva. Neprestano odlaganje projekata, ušteda na naučnom istraživanju naspram trošenja na rat, NASAini pokušaj privlačenja publiciteta dezinformacijama ne pomažu. Pitanje privatnih svemirskih kompanija, kao i novonastalih kompanija za rudarstvo na asteroidima takođe je nestabilno. Koliko je elitizam zaista sposoban da nas odvede do zvezda? Nije uopšte, po mom mišljenju, a svemirski turizam i komercijalni letovi neće, po mom mišljenju, otvoriti put naučnom istraživanju kakvo je potrebno, već će se na prvim letilicama nove generacije naći bogati ljudi sa šampanjcem u ruci, bez istinskog osećaja divljenja u srcu, ili spoznaji i analizi u mislima.
Mnoga slična pitanja ostaju otvorena, a sve je jasnije da se bližimo dobu kada će ta pitanja biti od presudnog značaja jer će odrediti naš dalji razvoj kao jedne civilizacije. Ipak, bez jedinstva na planetarnom nivou, sa snažnim nacionalizmima i fašizmima, naša osnova je veoma klimava. Uvođenjem novih perspektiva i spajanjem nečega što je do sada bilo samo u sklopu prirodnih nauka (svemirsko istraživanje) i nečega od toga jasno odvojenog (političke, ekonomske, sociološke teorije), možemo otvoriti vrata novim odgovorima i utemeljiti put za jedno bolje sutra, jedinstvenog sveta, pravednog, sa približavanjem različitih sfera nauke u jednoj opšte ljudskoj potrazi za istinom. Ipak, ovaj put neće biti lak, i na njemu ćemo se susreti sa mržnjom, netrpeljivošću, isključenošću, nejednakošću i nepravdom koji koliko da čine savremeno društvo disfunkcionalnim, toliko blokiraju i istinski put progresa. Uz pretnju ratova, elitizma i despotizma, u senci nuklearnog oružja, gladi i siromaštva, naša civilizacija ipak zadržava tu želju za napretkom, za istinom i naučnim otkrićima. A, sada, dolazi doba kada će ono što učinimo sada i ovde da promenimo naše društvo direktno uticati na ono što će se desiti kada se najzad uputimo prema zvezdama. Ove diskusije uz iznalaženje odgovora mogu povesti našu civilizaciju ka mreži života koja se krije u svemiru brže nego što se iko nadao, dok odsustvo iste i nastavak mirnog prihvatanja savremenog sistema ima zloslutni potencijal da ta vrata zatvori i osudi nas na ironičnu usamljenost i hladnoću nepravednog sveta u ovom ogromnom i neverovatnom svemiru u kom se neverovatna otkrića kriju iza svake zvezde, a, iskreno verujem, mnoge oči sa mnogih drugih svetova uprte su u zvezdano nebo, iščekujući prvi kontakt, isto kao i mi. Da li ćemo za njega biti spremni, da li ćemo napraviti prave korake- za to smo odgovorni samo mi sami.

 

Izvori:

SETI-Traganje za vanzemaljskim životom, priredio Zoran Živković, svetlost, Kragujevac, 1979.

Segan, Karl. "Kosmos", Otokar Keršovani, Opatija 1983.

Na putu ka drugoj Zemlji?

 

U Kaliforniji se upravo održava 221. sabor astronomskog društva Sjedinjenih država, i tom prilikom došlo je do jedne novine koja je dugo čekala da uđe na velika vrata u naučne krugove. Najzad, ideja postojanja drugih planeta, i to planeta veoma nalik našoj Zemlji, prešla je iz domena naučne fantastike u naučnu stvarnost. Prihvatanje naučne relevantnosti ovog pitanja je ogroman korak ka postavljanju potrage za vanzemaljskim životom na visoko mesto liste prioriteta naše civilizacije- mesto koje mu svakako pripada.
Astronomi Sjedinjenih država do sada su se oslanjali na podatke Keplera u potrazi za egzoplanetama, ali čini se da se pod svetlom evropskih otkrića najzad uviđa i prihvata i lista Keplerovih mana. Ovo je značajan korak, s obzirom da se čini da se i izolovanija NASA najzad sprema da uđe u istinsku međunarodnu saradnju sa drugim svemirskim agencijama- korak koji, ukoliko do njega dođe, može dodatno unaprediti našu potragu. U nekoliko članaka sam već sporadično govorio o izvesnim ograničenjima i manama Keplerovog pristupa i čini se da NASA najzad uviđa grešku u verovanju u Keplerovu omnipotentnost.
Dakle, čini se da i početak 2013. godine obećava veliki broj neverovatnih otkrića. Kepler je objavio svojih novih 461 "kandidata", ali značajnije od toga, zauzima svoje realno, zasluženo (a, ne zamišljeno privilegovano) mesto u očima naučne zajednice- nešto što je bilo potrebno da se dogodi da bi se otvorio put ka međunarodnoj saradnji i novim, preciznijim otkrićima. Najzad, iako je Kepler zadivljujuće ostvarenje moderne tehnologije, došlo je do realnog sagledavanja njegovih ograničenja. Naime, mada može biti odličan za pronalaženje kandidata (i taj posao je do sada obavljao veoma dobro), preciznija istraživanja moraju biti prepuštena drugim instrumentima, jer samo Keplerovi "kandidati" (odnosno, zaključak da oko zvezde zaista postoji nešto, jednostavno nije dovoljan za finalni zaključak bilo koje vrste).
Zatim, NASA je ponovo objavila vest sa početka prošle godine, još jednom potvrđujući ovo neverovatno otkriće, uz trenutnu cifru od oko 17 milijardi "Zemalja" u našoj galaksiji. Ukoliko se vodimo našim sistemom (jedna od tri je naseljiva), čini se da se može govoriti o (možda optimističnih) 5.5 milijardi naseljivih svetova. Svakako, postoji veliki procenat koji će otpasti i od ove cifre, ali brojevi sa kojima sada baratamo su ogromni. Posebno kada se prisetimo da pre samo dvadesetak godina, ideja i o jednoj planeti nalik Zemlji van našeg sistema je bila nešto od čega bi se većina naučnika vrlo brzo ogradila.
Značajno je i otkriće planete koja još čeka potvrdu- KOI 172.02 koja ukoliko zaista bude potvrđena može da prestavlja prvog otkrivenog "Zemljinog blizanca", kako ima samo 1.5 masa Zemlje i orbitira oko zvezde G klase (mada nešto hladnije od našeg Sunca) u središtu naseljive zone. A, godina na KOI 172.02 traje 242 dana, za razliku od naših 365.

 

Najzad, uz priznavanje Keplerovih mana, došlo je i do ozbiljnije rasprave o tome kako zapravo potvrditi da je neka planeta zaista Zemljin blizanac. Naučnici su se složili da bi od velike pomoći mogli da budu teleskopi sa Zemlje koji su opremljeni hardverski i softverski da, posmatrajući direktno planetu, dobiju neke ideje o njenoj atmosferi, kao i osnovnu predstavu o tome šta se ispod atmosfere krije. U ovom trenutku, na našoj planeti, za taj posao je najkvalifikovanija upravo ESO i prema tome bi bila najbolji izbor i okosnica značajne internacionalne saradnje u potrazi za odgovorima.
Uopšteno gledajući, čini se da je ovo obećavajući početak godine. mada je KOI 172.02 samo kandidat i još čeka konfirmaciju, neki zaključci i odluke mogu imati značajne posledice u poboljšanju naše međunarodne saradnje što je, verujem, ključno za istinski napredak, i pretstavlja osnovu za pronalazak preciznih i jasnih odgovora. Neverovatan je korak napravljen od početka savremene astronomije do ovog trenutka i svakim danom, sve ono što je pripadalo naučnoj fantastici i bilo ismejavano u krugovima "ozbiljnih" naučnika, polako postaje naučna realnost, stvarnost koja je sada centar naših novih potraga, koja je sada samo još jedan veliki niz pitanja ka čijim odgovorima se usmerava naša savremena tehnologija, naše nove teorije i pristupi. Ukoliko zaista dođe do međunarodne saradnje na ovom polju, to će značiti i još jedan korak u našoj društvenoj evoluciji, još jedan korak koji će nas povesti dalje ka odgovoru na pitanje da li smo sami u svemiru, ali i više od toga- dalji koraci međunarodne zajednice mogu nas izvesti i iz ove "tehnološke adolescencije", da parafraziram Karla Segana, u kojoj se nalazimo, i tako nas na putu ka zvezdama, istovremeno povesti i na put u bolje sutra, stvarajući prvu nestabilnu osnovu za izgradnju jedne buduće planetarne civilizacije, dostojne otkrića koja čekaju možda iza najbliže zvezde.

Izvori:
SPACE.com
SPACE.com [2]
SPACE.com [3]
Universe Today
PlanetQuest

Tau Ceti- još jedan novi sused

 

Posle otkrića planete oko zvezde Alfa Kentauri B, kao i složenog sistema HD40307, pažnja javnosti se, a posebno svih entuzijasta kada je u pitanju potraga za vanzemaljskim životom, sa Keplera je prešla na međunarodni tim naučnika, predvođen evropskim naučnicima, instrument HARPS i tim Ropac. I još jednom, Mikko Tuomi i njegov tim pokazuju da je ta pažnja zaslužena. Za razliku od NASAine sramotne komercijalno marketinške politike laži, obmana i poluistina, ovi evropski naučnici primenjuju politiku da sve spoje spekulacije i potencijalna otkrića objave, kao i da originalne radove koji put do otkrića opisuju, preko interneta učine dostupnim javnosti, kako bi "neko samostalno potvrdio ili oborio tezu", kako objašnjava član tima Chris Tinney.

Ovog puta radi se o još jednom susedu, zvezdi Tau Ceti koja spada u istu klasu kao i naše Sunce (klasa G), iako je nešto manja i ne toliko sjajna. Ipak, kao veoma slična "domu", i relativno malo udaljena (samo 12 svetlosnih godina), Tau Ceti je bio meta mnogih ostvarenja naučne fantastike, kao i SETIjevih posmatranja, kao i glavni kandidat za vanzemaljski život po mišljenju Frenka Drejka. Do sada, verovalo se da zvezda ima mali procenat teških elemenata, odnosno metala, i da je slabo verovatno da bi mogla da ima planetarni sistem, posebno planeta sa čvrstom površinom. Takođe, istraživanja su pokazala da ceo sistem ima oko 10% više ostataka od formacije sistema- asteroida, kometa i kosmičke prašine, nego što to ima naš sistem.
Ipak, sada smo na pragu novih otkrića koja mogu još jednom da promene naše shvatanje ovog sistema. Naime, pomenuti tim naučnika otkrio je ne jednu, već pet planeta koje orbitiraju oko Tau Cetija, a od njih, jedna se vrlo verovatno nalazi u naseljivoj zoni.

 

Jedan od centralnih instrumenata koji su do otkrića doveli bio je, ponovo, HARPS, ali udela su imali i AaPS i HiRes. Glavni metod je bio radial velocity, odnosno merenje gravitacionog uticaja koji bi ovih pet planeta imale na zvezdu. Ipak, da bi se do tog stadijuma došlo, naučnici su prvo morali da prevaziđu problem "šuma" koji je stvarala "kosmička prašina" oko Tau Cetija. Ovo je rešeno tako što su u neobrađen signal ubacivani lažni signali, i eksperimentalnim putem je vršena modulacija signala, tako da lažni signali budu vidljiviji od pozadinskog šuma. Rezultat eksperimenta je primenjen na originalni signal i došlo je do otkrića.
Svih pet planeta spadaju u superzemlje, veće od naše planete dva do pet puta, i sve se nalaze bliže zvezdi nego što se Mars nalazi suncu. Tau Ceti emituje samo 45% svetlosti u odnosu na naše Sunce, tako da svaka od ovih planeta može biti hladnija nego što se na prvi pogled čini. Uprkos tome, prve tri planete (od kojih treća odgovara orbiti Merkura) su najverovatnije suviše vruće da bi život na njima postojao, ali četvrta planeta je ona koja je postala centar ovog otkrića, Tau Ceti e koja se nalazi u naseljivoj zoni i četiri puta je veća od Zemlje, što još uvek ostavlja mogućnost za postojanje čvrstog tla. Godina na ovoj planeti traje samo 168 dana, kako je smeštena malo bliže svojoj zvezdi nego što je Venera Suncu. Sa ovim podacima, možemo zaključiti da ukoliko voda postoji na površini ove planete, ona je verovatno u tečnom stanju, što je po dosadašnjim shvatanjima glavni preduslov za razvoj života. Zvezda Tau Ceti je stabilna, tako da i to govori u prilog životu.

 

Ipak, postoje i određene kritike. Kao prvo, pouzdanost metoda, zbog velike količine šuma je dovedena u pitanje. Čak i sami članovi tima priznaju da bi za potvrdu bilo potrebno možda čak i deset godina (ali, uprkos tome, njihova istraživanja su javno dostupna za razliku od sramotnog ponašanja američkih naučnika). Pored toga, čini se da bi velika količina kosmičke prašine značila da su planete oko Tau Ceti izloženije udarima nego, recimo, Zemlja, tako da to umanjuje šanse za život. Svakako, činjenica je da još mnogo toga ne znamo o ovom sistemu, a sa verovatnim zatvaranjem SETIja (usled američke uvek fascinantne politike!), smanjuje se mogućnost da usmerimo našu potragu na radio talase potencijalne civilizacije. Ipak, ne smemo ni umanjiti značaj ovog otkrića! Jasno je da oko Tau Ceti postoji -nekakav planetarni sistem. Odnosno, iako se preciznost ovih merenja može dovesti u pitanje, čini se da ostaje jasno da neke planete jesu pronađene u signalu. Ovo otkriće otvorilo je vrata daljem istraživanju Tau Cetija, ali i doprinelo je dubljem razumevanju činjenice da naseljive, Zemlji slične planete mogu da budu pronađene bilo gde, čak i u našem neposrednom susedstvu. A, čini se da i sve češće pronalazimo planete, upravo smeštene u naseljivim zonama svojih zvezda. Ovo ima ogromne implikacije na celu potragu za vanzemaljskim životom i sva ksenološka razmatranja, jer sve veći procenat planeta u naseljivim zonama značajno menja odnos cifara u vrednostima Drejkove jednačine i nekada dominantna slika hladnog usamljenog kosmosa, sa jako malo planeta i brojem naseljivih koji se približava nuli ustupa mesto jednom sjajnom, ogromnom kosmosu preko kog se proteže razgranata mreža života, nepregledna svita naseljivih svetova, gde neverovatna otkrića čekaju iza svake magline, iza svakog kosmičkog plesa.

Izvori:
ScienceMag
BBC
The Independent

Best of za 2012 godinu!

 

 Mi Zemljani smo uspeli da nađemo univerzalan način računanja vremena na našoj planeti (jedna od retkihstvari oko kojih smo se svi složili) i mislim da nam je "Zemaljska godina" i dalje omiljena merna jedinica. Preko nje razvrzstavamo bitne događaje, računamo protok vremena na znatno većoj skali- u sagledavanju našeg civilizacijskog puta. I dalje volimo da obeležavamo taj trenutak kada zamišljamo da je naša planeta završila još jedan proizvoljni krug oko Sunca, a čak smo i nesavršenost merenja rešili uvođenjem prestupnih godina! S obzirom da nam je merenje vremena putem zemaljske godine veoma bitno, bilo bi jedino fer da sada kao pravi zemljanin iznesem bitna otkrića i napretke koji su obeležili 2012 godinu, kao i jos neke dodatne interesantne podatke po kojima će 2012. biti zapamćena. Dakle, bez daljeg odlaganja, počinjemo:

Xenology lista najznačajnijih otkrića 2012

7.E2 i E9 termalni izvori
Počinjemo otkrićem nedvosmisleno vezanim za Zemlju, ali koje može biti moćno oružje analogije u daljim razmišljanjima o životu u hladnijim delovima Sunčevog sistema.


6. Projekat 1640
Bitan napredak u tehnologiji koji nam može omogućiti direktan uvid u planete oko nama najbližih zvezda. Ovakva tehnologija može biti presudna za precizne potvrde "planetarnih kandidata", a možda uz dalji razvoj i za utvrđivanje sastava atmosfere.

5. Reke Marsa
Iako smo oduvek verovali u postojanje tečne vode na Marsu, bar u prošlosti, konkretan dokaz toga je uvek dobrodošao, a sada, uz preciznija saznanja o prirodi i količini te vode na crvenoj planeti, potraga za znacima nekadašnjeg života na njoj je postala još značajnija

4. Alfa Kentauri Bb
Uvek je od velikog značaja otkrivanje planeta koje se nalaze ovako blizu "doma". Kao najbliži sistem Zemlji, Alfa Kentauri ima veliki potencijal da postane prvi sistem druge zvezde u koji su dospeli radoznali ljudi ili bar njihove mašine.

3. HD 40307
Iako značajno udaljenija od Kentauri sistema, superzemlja HD 40307g je smeštena u naseljivu zonu svoje zvezde i kao takva je od velikog interesa za dalje izučavanje, posebno ukoliko se radi o manjoj verziji superzemlje- koja ima čvrstu površinu, ili ako se radi o gasovitoj verziji, nalik na Neptun, koji pak ima potencijal da zarobi u svojoj gravitaciji veći mesec.

2. Kepler 47
Poznato je da su u našoj galaksiji binarni parovi mnogo češći od usamljenih zvezda. Kepler 47 je upravo binarni par sa jednom specifičnošću- prvi je oko kog je otkriven planetarni sistem, a jedna od planeta je i u središtu naseljive zone. Iako suviše daleko da bismo se nadali preciznijim podatcima u bliskoj budućnosti, ovo otkriće je veoma snažno uticalo na naša dalja shvatanja o životu u svemiru.

1. ESO, PLANET, OGLE kolaboracija
Kao i cele godine, oduševljenje zbog ovih otkrića ne jenjava! Iako statistički podatak, ova studija nam je pružila možda najfundamentalniji uvid u potencijal života u našoj galaksiji i kao takva zaslužuje prvo mesto u listi vesti i otkrića ove godine!

Xenology Numbers- cifre koje su obeležile 2012:

• 27 planetarnih kandidata u naseljivim zonama
• 30 očekivanih egzomeseca u naseljivim zonama
• 2.321 planetarni kandidat je otkriven
• 809 planeta je potvrđeno
• Jedna u šest zvezda ima gasovite džinove mase Jupitera
• Polovina zvezda ima planete mase Neptuna
• Očekuje se da oko dve trećine zvezda ima superzemlje
• Vojadžer 1 je prešao 18.486.743.038 Km i svetlost do njega sa Zemlje putuje 34 sata 15 minuta i 22 sekunde
• Zemljini najraniji radio talasi presli su oko 112 svetlosnih godina i "stigli" su do nekoliko hiljada zvezda

Drejkova jednačina za 2012

Svakako, radi se o proizvoljnim ciframa, laički izabranim uz konsultovanje sa zvaničnim podacima, pa sam se odlučio da ih podelim u dve kategorije:

1. Pesimističniji broj
Broj zvezda u galaksiji: 200 milijardi (srednja vrednost)
Procenat zvezda sa planetama: 50% (Istraživanja pokazuju da verovatno svaka zvezda ima planetarni sistem, ali pretpostavimo da on opstaje u samo polovini slučaja)
Broj planeta koje su ekoloski pogodne da podrže život u jednom sistemu: 0.33 (pretpostavimo da zbog velikog broja crvenih patuljaka, pogodne planete često ne uspeju da se razviju). Život se razvija na polovini pogodnih planeta, inteligencija na 20%, komunikacija na 20% i najzad, civilizacija traje 10.000 godina. Broj civilizacija koje u ovom trenutku postoje je 660! Nije loše u odnosu na usamljene Zemljane.

2.Optimističniji broj
Broj zvezda ostaje isti, procenat zvezda sa planetama je podignut na 80% (i dalje manje od predloženih 100%), jedna u sistemu je obično pogodna za život. Život nastaje svuda gde ima šansi- na 90% pogodinh planeta. Inteligentni život je logičan korak u evoluciji, tako da dobija visokih 70% i pretpostavimo da dok polovina svetova, poput nas, još uvek nije u punom jeku kosmičke komunikacije. Optimističniji broj iznosi zpanjujućih 50.400 naprednih civilizacija u našoj galaksiji!

Hvala svima koji su i tokom ove godine čitali Xenology blog i bili deo rastuće grupe entuzijasta koji nestrpljivo čekaju nove vesti o našem mestu u svemiru. Nadam se da će nas u narednoj godini čekati nova, još neverovatnija otkrića koja će nas odvesti dalje na našem putu potrage za velikom mrežom života koja se proteže među zvezdama.

Vesela statistika

Ova godina je počela jednom veoma interesantnom vešću, a to je zvanična potvrda pretpostavke u koju smo svi verovali i nadali se da smo u pravu- da svaka zvezda oko sebe ima planetarni sistem. Danas je šesti decembar i to ne ostavlja mnogo vremena za još jedno revolucionarno otkriće, tako da je ova statistika, kao i svojevrsna top lista, objavljena od strane Planetary Habitability Laboratory mogu da budu dobar rezime dosadašnjih otkrića na polju potrage za "drugom Zemljom". Katalog potencijalno naseljivih egzoplaneta je juče, petog decembra, proslavio godinu postojanja. Svakako, sa samo dve godine intenzivne potrage iza nas, ceo katalog broji samo sedam planeta- ali, čak i ta cifra premašuje očekivani broj i prosto nas poziva da se zamislimo nad pitanjem koliko toga tek imamo da otkrijemo. Planete koje su izdvojene su:

7. Gliese 581d

• Sazvežđe: Vaga
• Udaljenost od Zemlje: 20 svetlosnih godina
• Masa: 7 Zemljinih
• Tip zvezde: Crveni patuljak

6. Gliese 163c

• Sazvežđe: Dorado
• Udaljenost od Zemlje: 50 svetlosnih godina
• Masa: 7 Zemljinih
• Tip zvezde: Crveni patuljak

5. HD85512b

• Sazvežđe: Vela (Jedro)
• Udaljenost od Zemlje: 35 svetlosnih godina
• Masa: 3.5 Zemljine
• Tip zvezde: Narandžasti patuljak

4. HD40307g

• Sazvežđe: Pictor
• Udaljenost od Zemlje: 42 svetlosne godine
• Masa: 7 Zemljinih
• Tip zvezde: Narandžasti patuljak

3. Kepler 22b

• Sazvežđe: Labud
• Udaljenost od Zemlje: 600 svetlosnih godina
• Masa: 2.4 Zemljine
• Tip zvezde: Žuti patuljak (Sunčeva klasa, mada je Kepler 22 nešto hladnija)

2. Gliese 667Cc

• Sazvežđe: Škorpija
• Udaljenost od Zemlje: 22 svetlosne godine
• Masa: 4.5 Zemljinih
• Tip zvezde: Crveni patuljak

1. Gliese 581g

• Sazvežđe: Vaga
• Udaljenost od Zemlje: 20 svetlosnih godina
• Masa: 2-3 Zemljinih
• Tip zvezde: Crveni patuljak

Gliese 581g i HD40307g su za sada samo kandidati, i njihova potvrda se još očekuje. Planete su poređane od one najrazličitije od Zemlje, do one sa procenjenim najsličnijim uslovima. Prilikom ove procene, naučnici su se koristili stepenovanjem tri faktora- masa planete, veličina planete i (ne)stabilnost njene zvezde, pri čemu bi najviše mesto zauzimale planete manje mase oko stabilnih zvezda.
Ali, sem ovog spiska, naučnici iz PHLa su nam izneli još jedan interesantan statistički podatak- pored ovih 7 planeta, postoji još 27 kandidata, kao i pretpostavljenih 30 meseca. Uzevši u obzir odnos ispitanog broja zvezda i do sada otkrivenih kandidata, dolazi se do zaključka da oko 1.6% planeta je naseljivo. Iako se isprva ovo čini kao mala vrednost, ne smemo zaboraviti da su naši pokušaji potrage za "drugom Zemljom" u svom začetku- ESO i Kepler projekat su prvi svoje vrste. Vrlo verovatno je da će ovaj procenat biti čak i već, a i u slučaju da ne bude, ne zaboravimo da u Mlečnom putu postoji oko 300 milijardi zvezda, svaka sa sistemom od, u proseku 3 do 5 planeta. 1.6% od tog broja je i dalje ogroman broj naseljivih planeta od oko 4 milijarde.
Ova statistika, kao i priložena lista nisu nova otkrića, i pretstavljaju podatke koje smo pažljivo prikupljali u proteklih godinu (ili dve), ali ovako sistematizovani, oni mogu da pruže jasniju sliku o tome dokle smo došli sa našim i straživanjem, ali i bitnije- u kom se pravcu krećemo i šta možemo očekivati. Najzad, neophodno je i istaći da svaki korak u daljoj potrazi za "drugom Zemljom" čini ksenologiju sve utemeljenijom, legitimnijom i najzad, značajnijom za ukupan naučni progres. Postaje sve izvesnije da smo samo deo široke mreže života koja se proteže daleko koliko i svemir sam, a mi sada pravimo prve uplašene korake ka otkrivanju tog neverovatnog mnoštva svetova. Na nama je da ostanemo verni ovoj potrazi, dosledni naučnom metodu i da još jednom granice naučne fantastike pomerimo u naučnu realnost.

Izvori:
Space
Space(2)
Planetary Habitability Laboratory

Merkur i druge priče

 

Posle nekog vremena naizmeničnog prenošenja i opovrgavanja NASAinih vesti, čovek postane pomalo skeptičan i, usudio bih se reći, nepoverljiv prema ovoj agenciji. Ali, novu priču možda vredi pomenuti, uz nadu da neće završiti kao Marsovski metan ili Curiosity-evo otkriće, mada od NASAe se može ipak očekivati sve.
Do otkrića postojanja vodenog leda na Merkuru došlo je preko tri linije dokaza, i ova vest je trenutno NASAina najnovija priča za zamajavanje javnosti uz pretvaranje da radi nešto korisno i pruža nam sve informacije koje nas zanimaju. Naime, Messenger je letilica koja orbitira oko Merkura, planete najbliže Suncu u našem sistemu. Letilica je lansirana 2004 godine, i posle četiri godine je prvi put proletela kraj Merkura, a tek 2011. je ušla u stabilnu orbitu.
Prva linija dokaza koju je predočio Messenger jeste rezultat ispitivanja polova neutronskim spektrometrom koji je pokazao neobično veliku količinu vodonika na polovima što je sugerisalo postojanje vodenog leda. Zatim, instrument Mercury Laser Altimeter beleži stepen refleksije na polovima koji je bio neobično visok, i najzad, detaljne mape njegove topografije.
Ideja počinje još 1991. kada je radio opservatorija Arecibo (čuvena zbog slanja Arecibo poruke) primetila neobično svetla "polja", nešto nalik na svetle tačke na radaru. Tako nešto očekivalo bi se od vodenog leda. Messenger je to potvrdio kada je otkrio visok stepen refleksije, kao i visok procenat vodonika. Najzad, svi znamo da je Merkur kao Suncu najbliži veoma vrela planeta i led se na njemu teško održava. Ipak, kako mu je osa nagnuta pod uglom koji je manji od 1 stepena, postoje krateri koji su u večnoj senci, i upravo tu je pronađen led. Ali, uz led došla je i neobična tamna supstanca, organskog porekla, pri čemu ne mislim na živi svet, već samo na složenije ugljovodonike.

 

 Šta ovo otkriće znači za ksenologiju? Verovatno isto što i otkriće toga da je Pegasi51 okrugla planeta za geologiju i astrogeologiju. Stvar koja nam je odavno poznata, mada je lepo imati još jedan dokaz. Kao što znamo da planete teže tome da budu okrugle, tako znamo i da je svemir prepun vode u različitim agregatnim stanjima, samo još uvek nismo potvrdili da smo je pronašli u tečnom stanju van Zemlje. Još značajnije, svemir je prepun organskih materijala i pronalazimo ih, očigledno, svuda. Nova NASAina vest? Teško, ovo je kao poznatu činjenicu naveo Karl Segan u svojoj seriji Kosmos, 1980 godine, dakle pre 32, skoro 33 godine. NASA na svom sajtu zaboravlja da napomene da Merkur nema atmosferu i zbog toga, ukoliko se negde voda čak i otopi, ona istog trena ključa i isparava sa površine planete čija je gravitacija premala da ikada zadrži dovoljno pare, da formira atmosferu. Čak i kada bi pod zemljom postojala tečna voda, šanse za život daleko su od dobrih.
Za šta je, dakle, ovo otkriće značajno? Pre svega za NASAino neobjašnjivo okretanje glave od značajnijih meta istraživanja, kao što su Europa ili Enceladus, možda čak i Ganimed, na kojima je šansa za postojanje tečne vode ispod površine mnogo veća. Takođe, nakon zanimljivog marketinškog trika koji je izvela- cela "nezvanična" priča NASAinih zvaničnika i vodećih ljudi projekta koja se najavljivala do današnjeg datuma, da bi NASA izjavila da su "glasine" (a, ne detaljni intervjui) bile lažne i da nema nikakvih otkrića sa Marsa. Ne predlažem teorije zavere. Samo kažem da NASA koristi dezinformisanje iz nekog razloga, bilo da je marketinški, bilo da je pokušaj vraćanja u fokus naučnog sveta nakon niza značajnih otkrića Evropskih naučnika. O čemu god da se radi, ovo je visok stepen neprofesionalizma i za svaku je osudu. Ostajem u svom dubokom uverenju da pravi način da se istraži svemir jeste saradnja u nečemu što bih nazvao Međunarodna svemirska agencija, mada je taj koncept još uvek decenijama daleko. Takođe, sve informacije vezane za svemirska istraživanja moraju biti dostupne javnosti, uvek, kako bi se izbeglo upravo ovo što je NASA uradila sada. Nauka nije, i nikada ne sme postati isto što i politika, isto što i marketing, ili još gore, isto što i konzumerizam. Najzad, sa tom poslednjom tačkom, završiću ovaj članak i ovu kritiku NASAinog neprofesionalizma isticanjem čestog argumenta- skupih cena svemirskih misija. Misija Messenger koja je donela rezultate sa Merkura koštala je 450 miliona dolara. Najskuplja zgrada na svetu prodaje se za 2 milijarde dolara, dok od oko dve hiljade milionera širom sveta, svaki poseduje sumu veću od milijarde. I, naravno, da li treba napomenuti da SAD godišnje izdvajaju oko trilion dolara na ratove širom sveta? Neka čitaoc sam proceni šta se ne može, a šta se ne želi, i da li ima opravdanja za NASAine igre.

Izvori:
Wikipedia
NASA

Uskoro nove vesti sa Marsa

 

Misija Curiosity svakako je dobila medijsku pažnju širom sveta i bila poprilično dobro ispraćena, posebno u završnoj fazi svog putovanja i početnoj fazi istraživanja- kritičnom trenutku sletanja na crvenu planetu. Jedna od značajnih vesti koje je Curiosity doneo nije bila vezana ni za jedan od njegovih specifičnih instrumenata, već je daleko više oslonjeno na kameru- savremenu, svakako, ali na istoj poziciji i Curiosityevi legendarni prethodnici postigli bi isto zapažanje- otkriće nečega što je gotovo sigurno pretstavljalo isušeno rečno korito. Bio je to još jedan korak napred ka hipotezi koja gotovo da je postavljena kao tačna- da je Mars nekada bio topliji, sa debljom atmosferom, i imao tečnu vodu na površini.
Ipak, ono što su naučnici predočili kao odliku koja će Curiosity učiniti legendarnim je SAM (Sample Analysis at Mars)- aparat, ili pre, mala prenosna laboratorija koja se sastoji iz tri dela- hromatograf, maseni spektrometar i laserski spektrometar. Zajedno, ova tri uređaja imaju zadatak da ispitaju sastav bilo kog uzorka koji Curiosity odabere- bilo da se radi o tlu ili atmosferi. SAMov zadatak jeste da "skenira" dati uzorak u potrazi za tragovima ugljenika, vodonika, kiseonika i azota- elemenata povezanih sa životom kakav poznajemo na Zemlji.
Prva Curiosity-eva analiza je bila analiza atmosfere u potrazi za metanom, koji je prvo bio potvrđen, a potom je iskaz promenjen jer se radilo o ostatku atmosfere sa Zemlje. Zbog toga, za svoj prvi uzorak zemljišta, Curiosity nije obavljao analizu, već ga je samo "propustio kroz sistem" u cilju uklanjanja ponovnih mogućih kontaminacija sa Zemlje. Devetog novembra, prvi uzorak je analiziran i naučnici su bili zadovoljni- rezultati su bili jasni i nije bilo tragova kontaminacije.
Ali, sada se nalazimo pred velikom neizvesnošću! Naime, iz kabineta vodećeg biogeologa zaduženog za ovu misiju dolaze nove vesti- sve što je dospelo do javnosti jeste da se radi o nekom neverovatnom otkriću koje je stvaranje istorije- nešto što će potresti celu planetu. Nažalost, poučeni prethodnim iskustvima kroz istoriju, naučnici se drže politike po kojoj ne smeju da daju zvanične izjave, sve dok kompletan istraživački rad ne bude dokumentovan i objavljen, a rezultati provereni.

 

 Zbog toga, sada se nalazimo u poziciji nestrpljivog iščekivanja. A, na veliku žalost svih entuzijasta, čini se da će proći bar nekoliko nedelja do prvih sledećih informacija o ovom tajanstvenom otkriću. Naravno, nikakvo pravilo do tada neće  moći da zadrži maštu svih nas koji nestrpljivo gledamo u nebo i nadamo se nekom neverovatnom otkriću. Naravno, moramo ostati mirni i objektivni- s jedne strane, može se raditi o otkriću koje nema veze sa životom na Marsu- sadašnjim ili prošlim. Možda je Curiosity našao komad Zemlje na Marsu- pokazatelj da planete zaista često "razmenjuju" asteroide. Ili se možda radi o otkriću nekog retkog jedinjenja, ne možemo znati. Svakako, i opovrgavanje života jednako je velika vest, ali teško je to učiniti na osnovu ovako kratkog istraživanja (prethodni roveri nisu imali precizan instrument nalik na SAM). Takođe, nije isključena ni najverovatnija mogućnost- da su na Marsu pronađeni tragovi kompleksne organske hemije, ali ne i onoga što definišemo kao život. Ipak, ostaje nam samo da čekamo sledeće saopštenje kada ćemo najzad saznati u kom pravcu nas je povela naša večna potraga za životom van naše planete- usamljene plave tačke u nebeskom beskraju.

Izvori:
Universe Today
NPR