HD 40307g

 

Iza ovog pomalo rogobatnog naziva krije se još jedno u nizu neverovatnih otkrića, i to zaslugom ESOe, tačnije njihovog instrumenta HARPS, a velikog udela u detektovanju šeste potencijalne planete oko zvezde HD 40307 imala je i grupa naučnika Rocky Planets Around Cool Stars (Ropacs). O metodi korišćenoj za detektovanje, kao i komparaciji sa Keplerom, možete pročitati u članku o prethodnom, jednako fascinantnom otkriću- potencijalne planete u našem najbližem stelarnom susedstvu.
Još od Alfe Kentauri, čini se da HARPS radi punom parom, i sada nam, posle neobično kratkog vremena donosi novi uspeh. Zvezda o kojoj se radi, nazvana kataloški HD 40307 je zvezda K-klase, narandžastog sjaja, na pola puta između crvenog patuljka i zvezde tipa našeg Sunca (G), udaljena oko 42 svetlosne godine. Iako se radi o manjoj zvezdi od Sunca, zvezde klase K su od posebnog interesa za potragu za vanzemaljskim životom, jer ona ovo nadoknađuje velikom stabilnošću (za razliku od nestabilnih crvenih patuljaka) i veoma dugim životnim vekom (duže od Sunca), tako da je mogućnost za evoluciju života u sistemima ovih zvezda veoma velika -naravno, ukoliko ima pogodnih planeta. Specifičnost HD 40307 jeste činjenica da je njena temperatura znatno viša nego od prosečnih K zvezda, tako da se po tom kriterijumu čak približava nižoj granici zvezda G klase.

 

 Potraga za planetama oko HD 40307 je vrlo neobična priča. Dok je ESO od početka vodila operaciju, finalni zaključak su bile tri vruće "Superzemlje", verovatno dve gasovite i jedna kamenita. Ipak, nezavisno istraživanje tima naučnika pokazalo je nešto neočekivano. Koristeći savremenije metode analize podataka, kao i tehnike analize za koje su zaslužni Ropacs, uspeli su da otkriju još tri Superzemlje, od kojih je zasigurno od najvećeg interesa HD 40307g, šesta planeta u sistemu, smeštena u naseljivu zonu zvezde!
HD 40307g je Superzemlja, sa oko 7 puta većom masom od Zemlje, i još uvek se ne može sa sigurnošću tvrditi da li se radi o planeti više nalik na Neptun, nego na Zemlju, iako se po trenutnim saznanjima, druga opcija čini verovatnijom. Kako je zvezda nešto hladnija od našeg Sunca, godina na HD 40307g traje 198.7 Zemaljskih dana (za razliku od naših 365.3) i udaljena je 90 miliona kilometara od svoje zvezde ( za razliku od naših 149 miliona). S obzirom da je dovoljno udaljena od zvezde, ova planeta verovatno ima i ciklus dana i noći za razliku od orbitalnog zaključavanja koje je često kod planeta u naseljivoj zoni crvenih patuljaka. Po svemu sudeći, da se radi o manjoj masi, bili bismo gotovo sigurni da smo pronašli planetu koja je do sada najbliža istinskoj "novoj Zemlji"- sa ne-ekstremnom klimom, oko stabilne i dugovečne zvezde, udobno smeštenu u naseljivoj zoni.

 

Ovo otkriće ne samo što demonstrira činjenicu da svemir ume da nas iznenadi kada god se opustimo, već nam i pokazuje da se polako, ali sigurno bližimo nekom neverovatnom otkriću. Kako napreduju naša saznanja, javljaju se nove tehnike, a naučnici širom sveta sarađuju izvan okvira i granica koji bi bespotrebno razdelili našu jedinstvenu i univerzalnu potragu za znanjem i našim mestom u kosmosu. Od usamljene Zemlje u centru galaksije, napuštamo sujeverja i prebrze zaključke, krećemo se ka saznanju i polako, naš svemir postaje neverovatno, kompleksno mesto, čiji smo samo delić. Otkrili smo druge zvezde, a potom i druge galaksije. Sada živimo u vremenu kada otkrivamo i nove planete, a naša saznanja pretstavljaju ekvivalent Galilejovom teleskopu dok je posmatrao Jupiter. Polako, i to se menja, a naša sposobnost da saznajemo sve veća, dok otkrivene planete postaju sve manje, preciznije izmerenih orbita, i sve bliže onome što smo nazvali naseljiva zona zvezde. Verujem da je pitanje vremena kada će svemir za nas biti ne samo kompleksno i neverovatno mesto ogromnih prostranstava i gigantskih pejzaža, već i mesto u kome, razbacani po vakuumu čekaju nebrojeni svemiri, kristalno plavi u večnoj noći, sa svojim radio glasovima i radoznalim pogledima uperenim ka nebu.

Izvori:
Originalan tekst
BBC
Space[dot]com
Universe Today