Novi projekti u NASAi

 

Svi čitaoci bloga verovatno su do sada primetili da nisam naročito oduševljen NASAinim, po mom mišljenju, malo sporim i inertnim pristupom misijama koje nose ogroman potencijal u oblasti potrage za životom na drugim planetama. Nasuprot tome, nakon Curiosity-a, mediji su sa posebnom pažnjom prigrlili ovaj projekat i pretstavili ga kao gotovo najznačajniji korak u savremenoj istoriji što on, uprkos velikom značaju i potencijalnim velikim saznanjima, nije. Kao prvo, Mars je izuzetno dobro proučena planeta, štaviše, najviše izučavana posle Zemlje, i dom je sve rastućem broju rovera. Potencijal za život na Marsu je minimalan, a otkriće vode je najverovatnije u polarnim regijama od kojih je Curiosity poprilično udaljen. Ne pokušavam da umanjim značaj ove misije, već pre da je sagledam u njenoj realnosti i izbegnem svu famu koju mediji i pop kultura stvaraju zadnjih desetak dana. Curiosity jeste bitna misija, ali njen potencijal za revolucionarna otkrića nije ništa veći od potencijala svih drugih rovera koji su i dalje aktivni na površini Marsa, trenutno, prvenstveno možemo govoriti o Opportunity-u.
Dakle, dok se misija na Marsu odvija svojim planiranim tokom, da li NASA sprema još neke misije sa potencijalom traženja odgovora na najznačajnija pitanja našeg doba? Do sada, činilo se da je obustavljanje veoma značajnih projekata, poput idejne misije na Jupiterov mesec, Europu ili Terrestrial Planet Finder-a nije išlo u prilog optimizmu. Ipak, u avgustu ove godine, NIAC program NASAe je odabrao, po njihovom mišljenju, najznačajnije projekte kojima je dodeljen budžet za dalji razvoj. Odabrano je osamnaest projekata tzv., Faze 1 i još deset Faze 2. Projekti Faze 1 su nove ideje i njima je dodeljeno 100.000$ za period od godinu dana u cilju razvijanja osnovnog koncepta. Fazu 2 čine projekti koji su se pokazali kao uspešni u Fazi 1 prošlih godina i dobijaju 500.000$ za njihov dalji tazvoj.
U obe faze postoje značajni projekti koji se kreću od novih ideja za aeronautiku, preko novog metoda potrage za egzoplanetama, pa sve do inovativnih ideja nečega što bismo nazvali početkom astro-arhitekture. Izdvojiću nekoliko projekata značajnih za ksenološka istraživanja u najširem smislu, uključujući tu i misije koje možda nemaju direktan značaj, ali imaju ogroman potencijal za dalje unapređivanje ksenoloških istraživanja, a kompletne liste će se naći u "izvorima" članka, na njegovom kraju.

 

HOMES - Holographic Optical Method for Exoplanet Spectroscopy je projekat koji je predložio Thomas Ditto i spada u projekte Faze 1.
Venus Landsailing Rover od strane Goeffrey Landis-a, takođe Faza 1 koji bi mogao da nam donese nove podatke o prošlosti Venere, s obzirom da je ona daleko manje istražena od Marsa.
MAGNETOUR: Surfing Planetary Systems on Electromagnetic and Multi-Body Gravity Fields od Gregory Lantoine-a, neverovatan projekat koji gotovo da dolazi iz naučen fantastike i ima potencijal drastičnog skraćivanja svemirskih putovanja. Faza 1.
Exploration of Under-Ice Regions with Ocean Profiling Agents (EUROPA) od Legih McCue-a, dugo čekana misija, poo mom subjektivnom mišljenju, najvišeg potencijala! Faza 1.
The Fusion Driven Rocket: Nuclear Propulsion through Direct Conversion of Fusion Energy od John Slougha, Faza 2.
Ovo su samo neki od projekata koji mogu imati ogroman potencijal. Počevši od potencijala za zaista revolucionarna otkrića koji nosi misija na Europu ili ideja o spektroskopiji egzoplaneta do misija koje mogu drastično skratiti vreme svemirskih putovanja i tako olakšati sve potencijalne misije, na ovim spiskovima novih ideja zaista postoje misije koje mogu preokrenuti našu istoriju. Pitanje ostaje zašto neke od ideja koje su poznate već dugi niz godina (Europa) i njihov uspeh je gotovo zagarantovan i dalje spadaju u Fazu 1, ali sada, ostaje nam samo da čekamo istek roka od godinu dana za njihov razvoj, nakon koga će, uz malo sreće biti unapređene u Fazu 2, a potom i u stvarnost.

Izvori:
Spisak projekata Faze 1 i Faze 2
NASA
UniverseToday

Korak dalje u potrazi za drugom Zemljom

 

Početak ove godine bio je veoma uzbudljiv za sve nas koji smo nestrpljivo proveravali desetine sajtova, nadajući se novim koracima ka pronalasku prve planete nalik Zemlji. Do pre jednu ili dve decenije, pitanje postojanja planeta oko drugih zvezda bilo je veoma diskutabilno i pomalo (ili malo više) marginalizovano u naučnim krugovima. Ipak, sa revolucijom u potrazi za egzoplanetama, ova oblast dobila je svoju zasluženu pažnju, a Kepler je doneo i prve opipljivije podatke. Jedna za drugom, Keplerovi kandidati za planete su se ređali, baze podataka su rasle do neslućenih razmera, a potom i otkriće internacionalnog tima naučnika koje ću još jednom okarakterisati kao revolucionarno otkriće. Naime, posle toliko godina skepticizma i pažljivih razmatranja, dovitljivost naučnika, saradnja na globalnom nivou i pomalo statistike doneli su nam neverovatnu vest da vrlo verovatno gotovo svaka zvezda ima svoj planetarni sistem.
Ova vest, svakako, dočekana je sa oduševljenjem, a Drejkova jednačina još jednom je promenila svoj rezultat, povećavajući ga ovog puta na neočekivano visok broj. Ali, posle ovog kratkog predaha u euforiji povodom ovog neverovatnog otkrića, moramo se vratiti objektivnosti i opravdanoj dozi skepticizma. Naime, uprkos ovome, većina detektovanih planeta i dalje su bili gasoviti džinovi, veći i do nekoliko puta od Jupitera, dakle nenaseljivi, sem možda njihovih velikih meseca ukoliko postoje. Ali, čak i tako, većina vrućih Jupitera ključala je u vrelini svojih zvezda, dok su druge, manje planete kružile oko nepredvidivih crvenih patuljaka, gravitaciono zaključane, sa svojom jednom stranom večnog dana i drugom večnog mraka, i uskim pojasom večnog jutra ili sumraka. Dakle, urpkos broju planeta i statistici, izgledi za život nisu bili baš sjajni. Nova istraživanja pokazivala su i da moramo uzeti dodatne faktore u obzir, a tu je i stari podsetnik da mada i zvezde u centru galaksije imaju svoje sisteme, oni su gotovo sigurno nenaseljivi zbog količine zračenja. Činilo se da Drejkova jednačina ponovo poprima mračan i pesimističan oblik.
Ali, naše znanje o svemiru raste svakog dana i kako smo to dobro naučili, ni jedan rezultat nije konačan! I zaisa, početkom avgusta ove godine, novo istraživanje pokazuje začuđujuću istinu- u našoj galaksiji broj planeta veličine Zemlje premašuje broj velikih gasovitih džinova (mada ostaje manji od broja džinova nalik Neptunu koji mogu u nekim slučajevima čak postati i granični slučajevi Super-Zemlje). Kako je došlo do ove neusaglašenosti? Jasno smo videli da broj Jupitera raste, dok je broj kamenih planeta daleko manji.

 

Radi se o nesavršenosti naše tehnologije. Metodi detekcije pre Keplera su daleko od idealnih, a iako je Kepler za sada najbolje što imamo, verujem da je daleko od savršenstva. I mada kompleksni proračuni mogu otkriti mnogo o kandidatima za planete, oni ostaju kandidati i samim tim, nedovršeni rezultati. Kepler veoma teško može napraviti razliku između planete i sistema planeta- mesec ili sistema planete i nekoliko meseca, ili prstenova. Ovakve greške, naizgled minimalne, mogu imati ogromne posledice kada je u pitanju potraga za naseljivim svetovima van našeg sistema. Zbog ovih zabuna, ali i daleko veće mogućnosti detekcije većih planeta, rezultati su, logično, išli u korist Jupitera, pre nego Zemalja. Ali, sada, saznajemo da situacija uistinu može biti veoma drugačija.
Pitanje formacije različitih tipova planeta povezano je sa postotkom teških elemenata (metala) u protoplanetarnom disku, odnosno proto-sistemu. Dok je ova teorija za sada naša najbolja, ona je neproverena, a planetarna formacija i dalje je misterija u velikoj meri. Najzad, dok teški elementi pogoduju nastanku gasovitih džinova, ni njihovo odsustvo ne možemo smatrati uslovom za nastanak života. Nove studije su pokazale da planete nalik Zemlji mogu nastati i oko zvezda sa slabim postotkom teških elemenata, ali još jednom, šansa za život se krije između dve krajnosti. Iako život zahteva (izuzimamo mesece gasovitih planeta u ovom slučaju) male, kamenite planete, životu su i potrebni tzv. Dobri Jupiteri, odnosno bar jedna masivna, gasovita planeta koja bi svojom gravitacijom odvlačila potencijalno opasne komete i asteroide.
Ovo novo otkriće vraća optimizam u Drejkovu jednačinu, ali konkluzivni rezultati još su daleko. Mada je neverovatno otkriće moguće svakog trena i svakog dana, jedan ogroman korak nas svakako čeka, kako se nastavlja rad na Džejms Veb svemirskom teleskopu koji će biti daleko oštriji i precizniji od našeg prvenca, Habla (koji će nam uprkos tome uvek ostati jedan od najdražih teleskopa). Džejms Veb će biti u mogućnosti da pronalazi planete oko drugih zvezda, u njihovim atmosferama traži znakove života, ali i da nam da značajne odgovore o planetarnoj, ali i galaktičkoj morfologiji. Neverovatna otkrića nas očekuju i to veoma skoro i iskreno se nadam da ćemo doživeti dan kada ćemo najzad pronaći odgovor na najveće pitanje- kada pogledamo u noćno nebo, da li neko gleda nazad?

Izvori:
PlanetQuest

Curiosity je sleteo- sta sada?

Regija koju će Curiosity istraživati. Slika tzv., lažnih boja, gde različite boje pokazuju različitu sposobnost zemljišta da zadrži toplotu.

Roveri sa Marsa već su sada dostigli gotovo legendaran status. Neverovatne priče o otkrićima, poteškoćama na misijama i večitoj borbi Spirit-a i Opportunity-a da savladaju sve izazove koje Mars postavlja su postale gotovo neizostavan element svih medija iz oblasti popularne nauke koji se bave Crvenom planetom. Ipak, u poslednjih godinu dana, centralno mesto na pozornici je zauzimao novi rover, Curiosity, koji je posle višemesečnog putovanja najzad uspešno sleteo na površinu Marsa i poslao svoje prve slike. Sletanje Curiosity-a jeste još jedan bitan trijumf čovečanstva, jedan pokazatelj uspeha naše tehnologije i jedan bitan korak koji smo najzad usavršili od prvih početaka letova na Mars iz daleke 1971., sa ambicioznim, i neverovatno naprednim za svoje vreme, roverima Mars 2 i Mars 3 koji su iz Sovjetskog saveza dospeli do Crvene planete, ali nisu preživeli sletanje. Njihovi orbiteri su bili uspešni i označili su početak našeg razumevanja Marsa.
Sada, 41 godinu kasnije od prvih pokušaja, Curiosity uspešno sleće na površinu Marsa, dok su oči sveta bile uprte u njega. Ali, pitanje je- šta sada? Šta će Curiosity novo doneti?
Prvenstveno, sofisticiranija oprema na ovom roveru omogućiće slanje fotografija Marsa do sada neviđeno jasne oštrine i rezolucije. Ali, naučnici koji su planirali ovu misiju imali su u planu daleko više od lepih fotografija. Curiosity se na Mars spustio 6. avgusta 2012., u blizini Gejlovog kratera i planine Aeolis Mons. Ova regija nije odabrana slučajno. Naime, regija u blizini Gejlovog kratera pokazuje neverovatnu geološku raznolikost i njen teren se kreće od rastresitog kamenitog terena do zbijenijeg, gotovo muljevitog koji obećava visoku koncentraciju minerala. Izučavajući ovu specifičnu regiju, naučnici se nadaju da će moći jednom za svagda da daju konačan odgovor na pitanje da li je na Marsu u prošlosti bilo vode, a možda čak i da daju odgovor na još značajnije pitanje- da li je ikada bilo života.


Misija Curiosity-a zvanično će trajati dve godine, ali ako bude iole nalik na svoje predhodnike, možemo se nadati čak i dužoj misiji i neverovatnim otkrićima. Sada nam ostaje samo da čekamo i pratimo razvoj daljih otkrića, nadajući se najzad nekim finalnim odgovorima. Rezultati ove misije u svakom slučaju će imati velike implikacije na naša saznanja o geologiji Marsa, ali i o formaciji planeta, a sada, kada je čovečanstvo svoju pažnju sa zvezda pomerilo na površinu naše male planete, naše ratove i nebitne političke igre, naša saznanja su u ozbiljnom zaostatku, i potrebna nam je svaka informacija do koje možemo doći i svako saznanje koje možemo sakupiti da prikrijemo naš zloslutni zaostatak. Iskreno se nadam da će posle Curiosity-a bez mnogo odlaganja uslediti i druge krucijalne misije, poput one na Europu, koje će označiti početak ere kada će se čovečanstvo okrenuti zvezdama, prerastajući svoju "tehnološku adolescenciju", kako bi to rekao Karl Segan, koji je takođe ukazao na ovaj problem, napominjući da "sve civilizacije ili savladaju veštinu svemirskog putovanja, ili se samounište". Nadam se da sada pravimo prve korake koji će nas odvesti do saznanja o svemiru i nama samima i otvoriti kapiju interstelarnom putu, kada ćemo najzad napustiti naše primitivne ratove i autodestruktivne težnje.

Izvori:
NASA1
NASA2
Wikipedia